Svaka mahuna vanile u sebi sadrži oko 130 aromatičnih supstanci.
Mahune koje su do 30 cm dugačke, rastu na orhidejama. One se odgajaju na plantažama, posle berbe se ostavljaju da sazre, a zatim da fermentišu, nakon toga se suše i pakuju. Rezultat su tamne mahune koje u sebi nose tipičan, zanosan miris vanile.
Najvažnija odgajališta ove začinske biljke poreklom iz Meksika i Centralne Amerike, danas se nalaze na Madagaskaru i na ostrvu Reunion, koje je nekad bilo poznato kao Ile de Bourbon. Sa ovog ostrva potiče Burbon vanila, koja se izdvaja svojom intenzivnom aromom. u Evropi. Slađa i blaža je meksička vanila. Vanila s Tahitija ima cvetne arome
koje se koriste u proizvodnji parfema, kao i indonežanska vanila koja u sebi sadrži blagi miris dima.
Pulpa vanile koja se nalazi u središtu mahune se koristi u pripremi mnogih slatkiša. Mahuna se uzduž preseče i izgrebe se pulpa iz sredine. Ona se tokom pripreme pretvori u niz crnih tačkica koje su karakteristične za slatkiše s vanilom. Veći deo arome se međutim nalazi u samoj mahuni. Ako se ona prokuva u mleku ili pavlaci, njen miris prelazi u tečnost. Mahuna se ovako može koristiti više puta, pod uslovom da je posle upotrebe temeljno operete i osušite. Vanila se tradicionalno koristi da bi dala aromu čokoladnim i mlečnim napicima i raznim desertima.
- Žuta boja koja nas nepogrešivo asocira na vanilu ne potiče zapravo od same vanile; ona u većini deserta, kao što je na primer sos od vanile, dolazi od velikog broja žumanaca.
Izvor: www.hrana-pice-price.com
