Štapići zajelo su kratki, zašiljeništapići koji se u parovima jednake dužine koriste kao tradicionalni pribor zajelo u Kini, Japanu, Vijetnamu i na Korejskom poluostrvu. Takođe se koriste udelovima Nepala, kao i u oblastima Tajlanda, Laosa i Mjanmara u kojima živi značajan broj Kineza.
Štapići za jelo su nastali u starojKini, mada je tačan period njihovog nastanka još uvek predmet debate međuistoričarima i arheolozima. Najstarijisačuvani štapići potiču iz vremena dinastije Šan (1766—1122. p. n. e.), međutim oni suse koristili pri kuhanju i serviranju hrane a ne kao pribor za jelo.Pretpostavlja se da su se štapići počeli koristiti kao pribor za jelo za vreme dinastije Han,dok su za vreme dinastijeMing ušli u široku upotrebu.
Samo u Kini se, prema procenama,godišnje proizvede i iskoristi oko 45 milijardi pari jednokratnih štapića zajelo, koji se nakon upotrebe bacaju. Za njihovu proizvodnju potrebno je posećipreko 25 miliona stabala.
Kineska vlada pokušava da smanjiproizvodnju jednokratnih štapića, apelujući da se u restoranima koriste štapićiza višekratnu upotrebu. Kako bi se smanjila proizvodnja, uvedena je i taksa od5% na jednokratne štapiće.
