Ponekad zaboravljamo da se prepustimo najjednostavnijim užicima već jurimo za onim komplikovanim i beskorisnim. Trošimo na firmiranu odeću, egzotične destinacije, na najnovija tehnološka dostignuća, nameštaj poznatih dizajnera…i mogli bi smo da nastavimo sa listom toliko stvari koje volimo i koje nas čine srećnim i ispunjenim.
Često zapostavljamo prvo zadovoljstvo u kome smo uživali kada smo prvi put ugledali ovaj svet:hranu. Mnogi ljudi misle da je hrana samo sredstvo obskrbljivanja energijom za život, bez obzira na kvalitet i misle: ‘bolje uštedeti nešto novca na hrani pa dozvoliti sebi raznolike užitke.’S druge strane imamo i one koji ka hrani imaju elitistički i snobovski pristup, ubeđeni da se dobra hrana svakako nalazi u fensi i skupim restoranima.
Postavio bih pitanje ovim grupama ljudi: Da li zaista poznajete hranu koju jedete? Obed sa ostrigama u fensi restoranu bez znanja gde su i kada ulovljene i kako se čuvaju, može postati luckasta avantura, posebno za stomak. S druge strane ljudi koji misle da je dobro štedeti na hrani bi trebalo da se pozabave računicom lečenja posledica konzumiranja brze i masne hrane: visok krvni pritisak, holesterol, diabetes, kacer.
Podrazumeva se da kvalitet košta, ali generalno ne košta puno vreme koje je neophodno uložiti u veštinu odabira pravog mesa, najboljeg povrća u pravo vreme ili da bi se kreirali lični odnosi sa uzgajivačima i malim lokalnim proizvođačima. U jednoj rečenici: svest da je hrana koju konzumiramo prvi korak da brinemo o sebi i o svetu u kome živimo, znajući čime se hranimo, gde možemo tu odabranu hranu da kupimo i koliko ove hrane da konzumiramo.
Na parlamentarinim izborima glasamo svakih nekoliko godina, ali o budućnosti naše planete možemo odlučivati svaki dan, birajući hranu koju konzumiramo. Možemo da odlučimo da konzumiramo neukusnu i standardizovanu brzu hranu, čija proizvodnja je znatno uticala na efekat staklene bašte, uništava biodiverzitet, i zloupotrebljava seljake i male proizvođače.
Takođe možemo da odlučimo da se hranimo lokalnom, sezonskom hranom, malih proizvođača i na taj način pomažemo lokalnim ekonomijama da prežive.Možemo da odlučimo da uživamo u hrani kao živom doživljaju, koji nam pomaže da postanemo bolji mi i dozvoljava nam da upoznamo ljude i njihove priče. Zato se naši komiteti svu u svetu zovu ‘convivium’, što znači ‘živeti zajedno’.
Slow Food nije način konzumiranja hrane koji podrazumeva puno hrane koju konzumiramo polako satima, kao što neki vlasnici restorana umeju da objasne, neshvatajući značenje ovog globalnog projekta i ponekad zloupotrebljavajući zvanično registrovani logo Slow Fooda. Slow Food je globalno savezništvo između korisnika, proizvođača, vlasnika restorana, međunarodnih institucija koji žele da sarađuju kako bi svuda na svetu zaštitili lokalnu kulturu vezanu za hranu, pomažući prvim čuvarima biodiverziteta: seljacima i farmerima. ‘Dobra, ćista, fer’: ovo je moto međunarodnog pokreta Slow Food. Možemo istrajati na ovom zadatku svaki dan, posebno u zemlji sa neverovatnim biodiverzitetom u pogledu životinjskih i biljnih sorti, kao što je to slučaj sa Srbijom. Ovo je pravo bogatstvo koje poseduje Srbija, vredno zaštite putem našeg svakodnevnog izbora hrane.
Biagio Carrano za Slow Food Beograd
