Sladoled treba da se jede baš zimi 🙂
Naučnici kažu da je sladoled bolje konzumirati zimi, zbog temperaturne razlike izmedju tela i spoljašnjeg okruženja koja je tada manja u odnosu na velike vrućine. Zimi nikad ne može doći do temperaturnog šoka tokom konzumiranja sladoleda. Upravo zbog toga se u severnim zemljama sladoled jede i zimi, a leti piju topli čajevi.
Istraživanja pokazuju da se sladoled jede mnogo manje tokom hladnijih dana. Interesenatno je i to, da najviše sladoleda godišnje jedu stanovnici skandinavskih zemalja, koji se baš i ne mogu pohvalliti toplom klimom.
U dalekoj prošlosti postojale su različite poslastice slične današnjem sladoledu. Tako su u Persijskom carstvu jeli sok od grožđa pomešan sa snegom specijalno čuvanim i dopremljenim iz zimskih krajeva. Kasnije su led mešali sa šafranom i voćem, a veruje se da su Arapi bili prvi narod koji je sladoled pravio sa mlekom. Sirija, Irak i Egipat u X veku već su uveliko uživali u ledenoj poslastici, koristeći zaslađeno mleko, pavlaku ili jogurt i dodajući kandirano voće i orašaste plodove. Veruje se da je sladoled došao do Evrope baš zahvaljujući Arapima koji su radeći na Siciliji preneli svoje majstorske veštine meštanima.
