Skoro mi je jedna čitateljka dala predlog da pišem o tome “kako uspešno raditi na sebi”. Druga me je pitala “Da li je odlazak kod psihologa jedini način da radi na sebi?” (Pošto joj ta vrsta rada trenutno nije dostupna.)
Kako je 10. oktobar i Svetski dan mentalnog zdravlja, nekako mi se sama nametnula ideja da vam danas pišem o tome šta lični rad uopšte i jeste, zašto je on važan i kako da na najbolji način postignete krajnji cilj uspešnog ličnog rada, a to je – zadovoljstvo, sreća i ispunjenost.
šta rad na sebi uopšte podrazumeva?
Lični rad je sve ono što je potrebno da uradimo da bismo doživeli duševno i fizičko blagostanje.
Po meni, to je i sve ono što je neophodno da uradimo kako bismo proširili svoje vidike i veštine, jer se svet oko nas svakodnevno menja, pa je samim tim i naša sreća uslovljena prilagođenošću tim novinama.
Te promene oko nas neminovno utiču i na kriterijume po kojima gradimo ljubav prema sebi i prema drugima. Ljudi koji su spremni da se menjaju su oni koji su fleksibilniji i tolerantniji, a sve to neminovno utiče na njihove odnose sa drugima, pa samim tim i na njihovo opšte zadovoljstvo.
U ovom tekstu je na odličan način opisano šta to sve lični rad NIJE:
1.Lični rad nije kad učiš da razmišljaš pozitivno. To je onda svojevrsno forsiranje, koje često nije u skladu sa realnošću. Važno je da stavljamo akcenat na pozitivno u životu, da, ali ne i da u potpunosti zanemarujemo ono što je negativno, jer će nam se kao bumerang vratiti kad ga najmanje budemo očekivali.
Važno je da učimo kako da prihvatimo i negativno, i tamo gde možemo, kako da to transformišemo u za nas prihvatljiv oblik.
2.Lični rad nije nešto što nas 100% dovodi do željenog cilja. Ne postoji garancija da će se bilo koji lični rad završiti onako kako bi mi to želeli. Ono što možemo sebi da priušti mo na tom “putovanju” je da “damo sve od sebe i da se nadamo najboljem”.
3.Lični rad ne podrazumeva da imaš formulu i da tačno znaš šta treba da uradiš, pa da ti bude bolje. U pitanju je rad na našim navikama, na našim uverenjima, na našoj duši, generalno gledano. A to je sve nešto što je promenljivo i individualno.
Zašto je važno raditi na sebi?
Meni je mentalno blagostanje ljudi osnovni domen rada, pa mi se nekako oduvek podrazumevalo da je to važna životna oblast svakog pojedinca.
Nažalost, svedok sam toga koliko puno ljudi uopšte ne obraća pažnju na svoje psihičko zdravlje.
Pa onda čak i meni govore da je to što ja radim glupost.
Da su psihološki problemi budalaština.
Da je poziv psihologa i psihoterapeuta bespotreban, jer Bože moj, svako sam može rešiti svoje probleme.
A ja opet ne bih rekla da je tako.
Puno samoubistava, puno razvoda, ostavljene dece, članova porodice koje ne pričaju, pojedinaca koji su kao otrov negativni. I tako u beskraj.
Sve je to zbog toga što ljudi ili nisu radili na svom mentalnom blagostanju, ili to nisu radili na pravi način.
Kao što ne ignorišemo temperaturu ili kašalj, tako ne bi trebalo ni da ignorišemo dušu kad nas boli.
Takođe, ne moramo čekati da nas “duša zaboli” da bismo radili na sebi. Po meni je svako širenje vidika, znanja i samospoznaje jednako važno za postizanje mentalnog balostanja.
Jer, kada ostanemo samo na zadovoljenju osnovnih potreba, nismo ništa drugo nego životinje ili primitivni oblik razvoja u ovom modernom svetu koji se vrtoglavno menja.
A koji je to pravi način rada na sebi?
Univerzalnog recepta za to nema. Nekim ljudima prija da idu na razgovore kod psihologa/psihoterapeuta, drugima prija da posećuju radionice i predavanja, a nekima je opet najbliskije da na sebi rade kroz npr. yogu ili meditaciju.
Ono što je važno kod bilo kog oblika rada na sebi je da se poštuju neke osnovne smernice, koje sigurno dovode do (realnog) mentalnog blagostanja. (Kažem “realno” jer je mentalno blagostanje pre putovanje nego krajnji cilj na koji treba stići. Ono nikada nije finalno i podložno je brojnim uticajima i promenama.)
Negovanje sebe
Ako ste konstantno negativni, depresivni, ili besni prema drugima, vi verovatno nemate jednu bitnu stvar – dovoljno ljubavi prema sebi.
Važno je da sebi budemo najboji prijatelj, a u realnosti je često upravo suprotno.
Kao što sam u ovom tekstu rekla:
Pohvalite sebe.
Pomazite sebe.
Častite sebe.
Dozvolite sebi grešku. Lenjost. Tugu.
Budite tu za drage ljude, ali pre svega, budite tu za sebe.
Balansirana ishrana i fizička aktivnost
Ovde ne želim da vam govorim o onome “hranite se zdravo” i sličnim isfuranim pričama. Naučila sam da nije važno toliko da sve što jedete bude 100% zdravo (to je i nemoguće), ali je važno hraniti se balansirano, a to ćemo uraditi pre svega ako naučimo kako da slušamo svoje telo i to šta njemu zaista prija.
Naše telo i psihičko stanje su u uskoj vezi i jedni na druge konstantno utiču. Prejedanje, gladovanje, nedostatak fizičke aktivnosti – sve su to uzroci ili simptomi nekih negativnih emocionalnih stanja koja takođe treba da rešavamo.
Relaksacija
Ukoliko nemate vremena/novca za časove yoge ili meditacije, to možete raditi i kući uz milion snimaka na Internetu ili aplikacija na vašem telefonu.
I to ne moraju biti neke napredne tehnike. Dovoljno je da ovladate najjednostavnijim tehnikama disanja i da već posle nekoliko dana vidite rezultate u smislu manjeg nivoa stresa i napetosti.
Ja prva nemam naviku da svakodnevno radim vežbe disanja, ali ih redovno radim kad mi se približava neki potencijalno stresan događaj (npr. porođaj, operacija).
Više o tome sam pisala ovde.
5 minuta za sebe
Ovo postaje posebno važno kada postaneš roditelj ili kada si neko ko je u vrhuncu građenja karijere.
Pa negde usput zaboraviš sebe. Zapostaviš se i život organizuješ tako da sve drugo bude važnije od tebe samog.
Stop sa takvim navikama!
5 minuta za sebe se mogu naći u svakom danu. Pa neka to bude i 5 minuta dok se tuširaš ili kremama mackaš telo. Ili dok voziš auto i pevaš uz svoju omiljenu pesmu.
Svakodnevnih par minuta iskrene sreće i posvećenosti sebi na kraju budu godina puna sitnih uživanja.
Ako ne stignem da se tuširam na miru, ja svaki dan odvojim bar par minuta za pisanje ovog bloga ili za odgovaranje na vaše poruke. I to onda bude mojih 5 minuta koji mi bar na kratko stave osmeh na lice.
Vežbanje zahvalnosti
Ja na ovome još uvek radim, jer kao da mi se podrazumeva da sam na “tome i tome zahvalna”.
Epa, ništa se ne podrazumeva!
Kada toj zahvalnosti posvetimo koji minut aktivnog razmišljanja, ceo naš um se na to usmeri i telo odmah počne pozitivno da reaguje.
Kako? Nauka ima odgovor na to. Neuronaučnici su otkrili da kada praktikujemo zahvalnost, naš mozak šalje poruku da se više proizvode serotonin i dopamin, a to su hormoni koji direktno utiču na osećanje sreće.
I nije važno da svaki dan otkrijemo za šta smo konkretno zahvalni. Dovoljan je i sam proces i pažnja usmerena na tu zahvalnost. Jer mi se tada u stvari usmeravamo na ono što je pozitivno u našem životu, bar na par minuta.
Plan za kvalitetan lični rad
Kako ovo ne bi bio još jedan od onih tekstova po Internetima koji sve kažu a ništa ne kažu, volela bih da za vas sumiram neki opšti plan za uspešan lični rad, a vi ga prilagodite sebi i svojim potrebama.
- Svaki dan/1x nedeljno sebe pohvalite. Neka to bude i sitnica kao npr. Legla sam na vreme. Hej, pa zar ni i to uspeh vredan hvale. A ako to zapišete, biće još veći efekat.
- Oslušnite svoje telo i zapišite šta je to što bi valjalo da promenite u ishrani. Takođe, kakvu fizičku aktivnost trenutno možete da ubacite u vaš raspored. Ako ste u škripcu sa vremenom, i plan da 2x nedeljno idete peške/biciklom na posao može raditi radnju. Ili npr. svaki dan po 1h u šetnju sa decom.
- Kakvu relaksacionu tehniku biste mogli da ubacite u svoju rutinu? Neka to bude i obično disanje do 10.
- Kakvih 5 minuta za sebe možete priuštiti svaki dan? Možete napraviti i listu stvari koje volite da radite, pa da ih kombinujete u zavisnosti od mogućnosti.
- Svaki dan/1x nedeljno sebi postavite pitanje: Na čemu sam danas zahvalna?
Izvor: aleksandrabirta.com
