Da pucketavi zvuk vinila vraća svoju slavu i pored toga što se mnogima činilo da će s pojavom kompakt diskova otići u zaborav, svedoče suvlasnici i redovne mušterije jedine prodavnice gramofonskih ploča u Nišu.
Kada je radnja ‘Vintage shop’ pre sedam godina otvorena, oni koji su sumnjali u popularnost gramofonskih ploča predviđali su joj radni vek od svega nekoliko meseci. Međutim, otvaranje takve prodavnice u Nišu, nakon pauze od dvadesetak godina, privuklo je veliku pažnju ljubitelja muzike.
‘Možda smo pogodili pravi momenat kad su ploče počele da se vraćaju i u svetu i kod nas. Ja sam spojio ono što volim i što donosi neki prihod. Do sada smo prodali oko 200 gramofona i na desetine hiljada ploča’, kaže jedan od suvlasnika ove prodavnice Momčilo Cvetković.
Prodavnicu je sa Zoranom Cekićem otvorio nakon što je prestao da radi u Mašinskoj industriji. Ideja da prodaje baš ploče nametnula se prirodno, s obzirom na to da je kod kuće u tom momentu imao privatnu kolekciju od čak 12.000 ploča.
I danas je obogaćuje vrednim izdanjima, a mnoga od njih, poput ploče ‘Festival jugoslovenskog džeza Bled’ iz 1961. godine ili ‘Belgrade Blues The Dusko Gojkovic Sextet’, koju mu je potpisao sam Gojković, nisu na prodaju.
‘Longplejke’ i ‘singlice’, koje stoje na rafovima, imaju cene od desetak do stotinak evra, a one koje vrede sklonjene su od očiju svakodnevnih mušterija jer su, kako se očekuje, rezervisane za ozbiljne kolekcionare. Najčešće mušterije su, priča Cvetković, mladi ljudi koji su ljubav prema vinilu najverovatnije nasledili od roditelja. Kupuju nove i traže popravku starih gramofona. U ponudi su raznovrsni žanrovi, ali najviše se traži muzika s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina, ali i džez koji u Nišu uvek ima slušaoce.
‘Pored džeza, uglavnom jako dobro ide rock muzika ex-Jugoslavije – grupe EKV, Partibrejkersi, Majke, Pankrti… Pogotovo te osamdesete’, kaže Cvetković.
Muzika osamdesetih omiljena je i jednom od redovnih kupaca u ‘Vintage shopu’ – advokatu Oliveru Injcu, koji sebe naziva velikim ljubiteljem gramofonskih ploča i gramofona i jugonostalgičarem.
‘Ovde sam pronašao dosta ploča za kojima sam godinama tragao. Ispunio sam svoje želje da imam komplet, sve albume, na primer, 'Prljavog kazališta', 'Azre', 'Haustora', 'Divljih jagoda', Olivera Mandića…’, kaže Injac. Suveniri za turiste
Zadovoljan je što je ploča prvo ‘preživela’ popularnost audio-kaseta sedamdsesetih i osamdesetih godina, a nedavno odgovorila na još jedan izazov u nadmetanju s digitalnim zvukom.
‘Kada su nastali CD-i, mnogi smo zaboravili na ploče. Međutim, pravde ima i ploča se vratila na velika vrata, bar ja tako mislim. Gramofonska ploča se pokazala kao najbolji, najstabilniji nosač zvuka koji može da traje decenijama. Ja to znam i po sebi. Imam ploče koje su možda samo koji mesec mlađe od mene. Od tada i vuče moje druženje i ljubav prema pločama’, priča ovaj advokat.
Rado govori i o tome da se 1985. prijavio za učešće na Omladinskoj radnoj akciji u Zagrebu samo da bi mogao da tamo kupi ‘Jugotonove’ ploče kojih u njegovom rodnom Boru gotovo da uopšte nije bilo.
Pored stalnih kupaca iz Niša, u radnju svraćaju i strani turisti koji se o radnji informišu na internetu… Osim za domaća izdanja poznatih stranih izvođača, često su zainteresovani i za narodnu muziku s balkanskih prostora koju požele da kao suvenir ‘ponesu’ kući.
Bilo da kupuju polovne ploče ili nove, uglavnom budu zadovoljni njihovom cenom koja je znatno niža nego u inostranstvu.
Da je u Nišu popularnost vinila sve veća, pokazuje i to što se u gradu redovno organizuju berze ploča, u poslednje vreme i žurke na kojima di-džejevi pustaju samo muziku sa vinila, a postoji i kafić u kom se muzika sluša jedino na gramofonu.
Izvor: www.b92.net