Prema istraživanjim, veruje se da su Italijani i Francuzi počeli proizvodnju penušavih vina u otprilike isto vreme, iako postoje neki dokazi da je italijansko penušavo vino prethodilo šampanjcu.
Prema nekim naučnicima, penušavo vino je postalo popularno još u doba antičkog Rima, kada su vinari nenamerno ostavljali burad da se suviše ohlade tokom hladnih meseci. Vrlo hladni uslov su zaustavljali fermentaciju, a sa prolećem bi došlo do zagrevanja i drugi proces fermentacije je počinjao. To je izazivalo da burad eksplodiraju zbog mehurića ugljen-dioksida koji su se formirali. Postoji veliki broj referenci u antičkim tekstovima u kojima se spominju penušava alkoholna pića, čime se potvrđuju ove tvrdnje.
Vrste penušavog vina
Cremant je francusko penušavo vino proizvedeno van regije Champagne ali metodom Champagne (metoda u kojoj se druga fermentacija dešava u boci). Kao i Champagne, Cremant ima kontrolisanu oznaku porekla; izvan Francuske samo Luksemburg i Belgija mogu da koriste ovo ime. Oko 50 miliona boca se napuni u toku godinu dana, a više od polovine njih u Alzaku. Druga poznata Cremant vina dolaze iz Loare, Bordoa, Burgundije i Jura. Sa više od 200 miliona flaša prodatih svake godine Španija je, posle Francuske, jedan od najvećih proizvođača penušavih vina. Cava je ime penušavog vina proizvedena metodom Champagne. Proizvodnja je propisana veoma rigoroznim pravilima kvaliteta i zaštićen oznakom ‘Denominacion de Origen Cava’, koji se ne odnosi na poreklo, već na kvalitet. Osim toga, prava Cava se može prepoznati po zvezdi utisnutoj na čepu. 159 zajednica u Španiji je licencirano za proizvodnju Cava vina. Ona mogu biti bela ili roze: šest sorti ima dozvolu za bela Cava vina, dva za roze. Najkvalitetnije Cava se zove ‘Reserva’ (vino sazrelo za najmanje 15 meseci) i ‘Gran Reserva’ (sazrelo za najmanje 30 meseci). Ona su zaokruženog ukusa i mirisa i aromatična. Najpoznatije među penušavim vinima je italijanskiProsecco: Prosecco je penušavo vino, ali je često i polu-penušavo vino. Prosecco je ime stare sorte grožđa iz Venecije. Jedan od najpoznatijih italijanskih penušavaca dolazi iz grada Asti u Pijemontu. Asti Spumante, koji se uvek dobija iz Muscatel grožđa, se odlikuje slašću i niskim sadržajem alkohola između 7 i 9,5 odsto. Ovo vino se služi mlado i ne previše hladno. Poznati su i penušavci iz Lombardije, a iz Nemačke i Austrije dolazi poznati Sekt. Još jedna oblast sa dugom tradicijom penušavog vina je Krimsko poluostrvo na Crnom moru. Davne 1900. godine krimsko penušavo vino dobilo je Grand prix nagradu na Svetskoj izložbi u Parizu. Vino dolazi u u beloj i crvenoj boji i napravljeno je od raznih sorti, među njima rizling, šardone, kaberne sovinjon i merlo. Međutim, ime nije zaštićen, zato je važno obratiti pažnju na oznaku porekla na flaši.
Kuvanje
Penušava vina pružaju zadovoljstvo ne samo kao piće, već i kada se koriste u pripremi hrane. Koriste se u pripremi kuvanih jela kao što su rižoto ili supa, u poslasticama…Važno je samo da vino ne dominira u odnosu na ostale sastojke, meso zahteva snažnije penušavo vino, a desert ili laganija supa blaže… . Kod kuvanja sa penušavo vino, preporuka je da se dodaju jelu što kasnije moguće kako bi zadržala svoj miris.
Mali rečnik penušavog vina:
Champagne – penušavo vino proizvedeno u Champagne regionu u Francuskoj
Champagne metoda – druga fermentacija se dešava u flaši
Spumante – italijanski termin za jače penušavo vino
Frizzante – italijanski termin za blago penušavo vino
Izvor: hrana-pice-price.com
