Mada stručnjaci koji su rođeni tokomproteklog veka, a koji posluju u ovom, smatraju da su zapravo oni izmislili sveone neobične ukuse čokolade koje možemo da konzumiramo, istorijske činjeniceipak govore drugačije. Reč je o tome da je utvrđeno sa prilično velikimprocentom sigurnosti da su drevni narodi, a posebno narodi Maja i Astekaspravljali nešto što bismo mogli nazvati pretečom čokolada sa različitimukusima. Zapravo, oni su prpremali piće od kakaa, a u njega zatim dodavali nesamo vanilu, već i ljute papričice. Da budemo precizniji, dodavali su čilipapričice.
Takođe, dobro je poznat podatak da jeu drugoj polovini 17. veka u prestonici Velike Britanije otvorena i zvaničnoprva takve vrste u čitavom svetu, radnja koja je bila namenjena isključivo prodajičokolade i proizvoda od nje. A 30 – ih godina 19. veka je zvanično i prvi putpočela proizvodnja mešavine čokolade i lešnika, što naravno uopšte ne znači daproizvođači ovog nekada izuzetno skupog proizvoda i pre toga nisu pokušavali daosmisle neki neobičan ukus, ali u to doba nije postojala masovna proizvodnja,pa nisu sačuvani materijalni tragovi koji bi posvedočili o tome.
Posebno je zanimljivo da je sačuvanajedna legenda koju su prenosili narodi Meksika sa kolena na koleno, a premakojoj je čokolada izjednačavana sa nektarom u grčkoj mitologiji, te se verovaloda napitak spravljen od čokolade, odnosno kakaa piju samo bogovi.
Legenda ili ne, činjenica je da ječokolada izuzetno lekovita, o čemu svedoči najpre nutritivna vrednost crnečokolade, koja i sadrži najmanje 50% kakaa, a vrlo često i više.
Ali, da ljudski um ne miruje dokaz sui mnogi neobični ukusi čokolade koji joše uvek, srećom po nas nisu stigli donaše zemlje u tolikoj meri. Kod nas je najenobičniji ukus koji čokolada imamahom onaj koji kombinuje različite vrste keksa sa čokoladom ili čokoladnihbombonica koje su sa njom pomešane, tako da može da se okusi pravi ukusčoklade.
Međutim u svetu je to ipak drugačije,pa proizvođači idu dotle da su ukombinovali čokoladu sa mravima koji su gajenina farmi. Mada, još uvek nije utvrđeno da li je to marketinški trik ili ne, tekfotografija ovakve čokolade se svojevremeno pojavila na društvenim mrežama.
Ono što nama i našem ukusu izgledamožda neobično, mnogim drugim narodima nije, pa tako u svetu možete konzumiratičokolade sa ukusom i dodacima bundeve, ali i slanine, pa čak i sa ukusompečenog krompira. Posebno je zanimljiva čokolada sa ukusom prženice, mada nijebaš precizno utvrđeno zbog čega se poistovećuje sa ukusom ovog jela, kada je u pitanjučokolada i to mlečna, a u njoj se uz komadiće ‘french toast’ – aodnosno onoga što mi zovemo prepečen hleb, nalazi još i cimet, ali i malakoličina morskog oraščića. Kakav je to ukus, bolje da ne komentarišemo, tekproizvođač je na pakovanju jasno naveo da je u pitanju proizvod koji jesačinjen isključivo od prirodnih sastojaka.
Svakako, među neobične ukuse čokoladespadaju i one koje se pripremaju od kamiljeg mleka, ali i čuvenog čipsa kojiima ukus tortilja.
Kada su u pitanju čokolade koje možetekupiti u našoj zemlji, onda bi u neobične ukuse mogle da budu svrstane one kojesadrže biber, ljutu papričicu i mentu. Svakako ne treba zaboraviti ni čokoladuu koju je dodat đumbir, koji je sam po sebi ljutkast, dok pojedine čokolaterijekoje su okrenute ručnoj proizvodnji najfinijih čokolada i drugih proizvoda odčokolade, neprekidno iznenađuju svoje kupce, pa kod njih možete pronaćinajneobičnije kombinacije čokolada i biljaka, poput recimo limunove trave ilibosiljka, pa čak postoji i kombinacija čokolade i ruzmarina. Sve to je donekleu redu, ali dotle dok se i kod nas ne pojavi čuvena čokolada sa komadićimadimljene slanine i soli, koja polako ali sigurno osvaja tržište Evrope.
Bilo kako bilo, činjenica je da ječokolada, čak i ako ima neobičan ukus dobra za konzumiranje. Naravno, ukolikoje ne unosite svaki dan i ne preterujete u količini, te pažljivo birate kojućete čokoladu konzumirati.
