Kako da meditirate?
To je vrlo jednostavan process, ali dosta ljudi na spomen reči ‘meditacija’ otpisuju nešto što je nedostižno, prekomplikovano, nešto u čemu ne bi bili vešti pa odmah odustanu. Takođe, mnogi misle da, mogu kupiti neku vrstu priručnika za meditaciju, sedeti petnaest minuta na stolici, “opustiti se” i da to podrazumeva meditiranje.. Mnogo ljudi ima različita mišljenja o meditaciji, ali malo je onih koji su upoznali pravu, suštinsku svrhu meditacije. Meditacija je proces.. Samo se uvek setite da je odradite kada započnete dan. Meditirajte pre nego što uradite bilo šta drugo, na pet do 30 minuta, izaberite sami. Verujte i znajte da ćete biti više prisutni i svesni, spremni za sve što taj dan ima da vam pruži”. Posebno je to korisno ujutro, odmah nakon buđenja, pre nego što krenete u užurbanu svakodnevicu, obaveze s porodicom i poslom. Ako treba, probudite se koji trenutak ranije, umirite se i sedite sami sa svojim mislima. U početku će se to činiti naporrno, glavom će vam se vrzmati hiljadu stvari i izdržaćete verovatno kraće nego što bi voleli, ali s vremenom će se taj period produživati dok ne budete zadovoljni postignutim.
Za meditaciju odaberite mirno mesto u kući. Sedite na stolicu, jastuk ili pod, tako da vam glava, vrat i kičma budu u jednoj ravni, ali da leđa možete da oslonite na nešto. Zatvorite oči. Duboko udahnite i izdahnite nekoliko puta. Bitno je da se opustite. Da bi ste se opustili meditaciju uvek započnite dubokim disanjem jer to pomaže da se opustite. Disanje kao telesna funkcija može biti svesno ili nesvesno. Recimo ne možemo uticati na naše otkucaje srca voljno ili na širenje krvnih sudova, to nisu voljne radnje i njima upravlja naš mozak. Sa druge strane mišiće možemo voljno pomerati. Disanje se nalazi na pola puta, možemo njime upravljati svojom voljom ali takođe ako ne razmišljamo o disanju ono se obavlja automatski jer komandu preuzima mozak. Zbog ovako specifične pozicije, na pola puta između svesnog i nesvesnog, kontrolisano disanje može pomoći da se smirimo, relaksiramo, usporimo otkucaje srca… Vežbanje započnite dubokim disanjem, a posle par minuta dišite normalno. Trudite se da dišete opušteno “stomakom”, a ne grudima. Sada usredsredite um na nešto – po svom izboru – neka to bude jedan stih, ili molitva, ili deo svetog teksta ili vaša mantra.Ostanite zatvorenih očiju i polako vraćajte svoj um na ono što ste odabrali. Ponavljajte stih ili mantru. Činite to tiho i polako.Ne dozvolite da vas bilo šta ometa. Ako osetite da vam pažnja skreće na nešto drugo, prosto je ponovo skrenite na ono što ste odabrali. Ako vam naiđu neke misli, prosto ih pustite da dođu i odu, ne bavite se njima. Izađite iz meditacije polako.
Pokušajte da je završite nekom ličnom molitvom ili s nekoliko reči zahvalnosti ili, eventualno, osmislite svoj glavni cilj za taj dan.
Napustite svoje mesto meditacije polako i tiho ponavljajući svoju mantru dok ulazite u spoljašnji svet. Osećajte poverenje u sebi – znajte da, šta god da se desi tokom dana, uvek možete da se vratite sebi i svojoj svesnosti. Meditacija je umetnost i mogućnost svakog bića da razbiju navike, i dozvoli čistoći uma da brine o svakodnevnim stvarima. Meditacija je prirodan način upoznavanja sa umom, istraživanja i razumevanja načina na koji on funkcioniše, a zatim i poboljšavanja njegovog rada putem vežbanja. Zaista je potrebno mnogo truda da bi se uvežbao um. Koliko si godina recimo dopuštao umu da tumara tamo-amo po sopstvenoj volji. Um je tvoj “vodič” — on usmerava tvoje odnose sa spoljašnjim svetom. A meditacija je način da se osveste “vodičeve” slabosti i poveća njegova snaga. Ako zamislite situaciju da slanjem nekog poslovnog čoveka na kurs o menadžmentu popravljate njegovu sposobnost upravljanja firmom — onda je meditacija jedan (neprekidni) kurs o upravljanju samim sobom. Baš kao što dizanje tegova ili džogiranje čini telo snažnim, isto tako meditacija čini um snažnim.
Izvor: www.natasavukoje.com
