Postoji više teorija o nastanku italijanskih testenina.
Italijani bi najverovatnije trebalo da zahvale Arapima za nastanak paste, kako i sami nazivaju ova neodoljiva rezanca.
Prva dugačka rezanca koja se kuvaju u vodi doneli su na Siciliju arapski osvajači u 7. veku. Budući da su bili suvi i otporni na buđ, uvek su mogli da nahrane vojsku, postajući tako idealna hrana za duga putovanja brodovima kojima su Arapi dolazili na Siciliju. U to vreme spaghetti su se jeli bez dodataka.
Bonvičino, italijanski kulinarski genije, osmislio je kasnije mnoštvo sosova, učinivši tako sočnijim ovo jelo. Bez paradajz sosa ovo jelo bi danas bilo nezamislivo. Zahvaljujući špancima, iz Amerike stiže u 16. veku ova najvažnija biljka. Italijani masovno dolaze 1900. godine u Ameriku i donose recepte za špagete. Od tada paste postaju deo sveopšte pop-kulture. Savet je da bi pasta tebalo da bude al dente, što bi značilo da su rezanci skuvani, ali još uvek žilavi. Uostalom, lakše se vari slabije kuvana testenina.
Jedno od istraživanja potvrdilo je da su špagete i to Bolonese jedno od najpopularnijih jela koja se spremaju u kući. špageti predstavljaju vrhunac italijanskog dizajna i gastronomskog savršenstva. Ovo jela se često koriste u reklamama za italijansku hranu, kuhinju, razne umake, kao i u filmskim scenama u kojima je naglasak na ljubavi uopšte, ali i na ljubavi prema hrani. Svojom elegantnošću i jednostavnošću zauzimaju posebno mesto u našem meniju.
I jedna zanimljivost za kraj:
Most Petra šandora (23) iz Mađarske je najizdržljiviji most od špageta na svetu i u stanju je da održi neverovatnih 384.06 kg pre nego što se sruši i nestane u hiljade komadića testenine. Njegov most je bio težak svega 967 grama. Takmičari iz celog sveta su donosili svoje strukture koje su bile izrađene od špageta. Svi mostovi od špageta na ovom takmičenju su bili testirani kačenjem tegova da bi se videla granica izdržljivosti mosta.
Izvor: gastrovodic.rs
