U različitim kulturama ispijanju čaja se pristupa na drugačiji način, ali svuda je zajedničko da čaj opušta, stimuliše i leči
Kada bi vas neko pitao koji je najpopularniji napitak na svetu, velika je verovatnoća da biste pogrešili pominjući kafu. Naime, popularnost čaja daleko premašuje konzumiranje kafe i može se porediti jedino s vodom koja se, kao izvor života, pije više i od čaja.
Muški čaj s čudesne planine
Blagotvorna dejstva napitaka od raznih trava poznata su u svim narodima sveta, a u Srbiji najpoznatija travka raste na planini Rtanj, prema geografu Jovanu Cvijiću, jednoj od najlepših i najčudesnijih planina u Srbiji. Iako mnogi misle da je rtanjski čaj mešavina različitih trava, radi se o autohtonoj biljci koja raste na nadmorskoj visini od 1.560 metara. Biljku iz familije satureja montana nazivaju još vrijesak ili planinski čubar.
Prema navodima Instituta „Dr Josif Pančić“, kao lekoviti deo biljke koristi se osušen nadzemni deo saturejae montanae herba, u čijem se hemijskom sastavu nalazi dva odsto etarskog ulja, triterpeni, flavonoidi i derivati cimetne kiseline. Upotrebljava se kao antiseptik, sredstvo za olakšanje varenja i smanjenje tegoba kod nadutosti, za ublažavanje upale mokraćnih kanala, organa za disanje i varenje. Spolja se koristi kod upala kože i sluzokože.
Čaj ispoljava najbolja svojstva ako se pravilno pripremi, a preporuka je da jednu kašiku biljke rtanjskog čaja prelijete sa 200 mililitara ključale vode, poklopite i ostavite da stoji 10 do 15 minuta. Potom se čaj procedi i pije se po jedna šolja tri puta dnevno pre jela. Svaki put pripremite svež napitak.
Tako kaže nauka, a narodna medicina mu pripisuje ono atraktivno, afrodizijačko dejstvo, pa ga zovu i muški čaj. U gastronomiji je poznat kao čubar, začinska biljka koja se koristi kao dodatak jelima od mesa i ribe.
Priprema čaja
I čaju se gleda poreklo
One prave čajeve prate sasvim drugačije priče. U preciznim knjigama jedne luke u Amsterdamu zapisano je da je prvi sanduk s čajem stigao u tu luku 1606. godine. Popularnost novog napitka je stalno rasla, pa Kina, iako najveći proizvođač i izvoznik čaja u 19. veku, više nije mogla da odgovori tražnji zapadnih tržišta. Zato su Englezi od 1830. godine počeli da uzgajaju čaj u svojim kolonijama. Prve plantaže su osnovali u Indiji i na Cejlonu, a potom i u ostalim zemljama Azije, zatim u Africi i u novije vreme u Argentini. Najpoznatije sorte crnog čaja vode poreklo sa šri Lanke, Cejlona. Zeleni čaj dolazi uglavnom iz Kine i Japana, a ponekad i iz Indije i Kenije. Kod nas je manje poznat beli čaj od neotvorenih mladih pupoljaka žbuna čaja, specifičnost kineske pokrajine Fuijan. Čaj je jednostavan za pripremu, ali uživanje postaje veće kada se upoznaju njegovo poreklo i način pripreme. Kao i sa vinom, kvalitet čaja zavisi od podneblja, zemljišta, nadmorske visine i lokacije na kojoj se nalazi plantaža. Najbolji čajevi uzgajaju se na nadmorskoj visini od 2.000 metara i beru se u proleće, a najcenjeniji su čajevi od mladih listića biljke. Za kvalitet čaja značajno je i kako se sortira i potom suši.
Kašičica čaja za čajnik
U različitim kulturama ispijanju čaja se pristupa na drugačiji način, ali jedno je zajedničko za sve. U savremenom svetu šolja čaja opušta i stimuliše, pije se svakoga dana, a prema nekim računicama, svake sekunde se širom sveta popije 15.000 šoljica čaja. Podjednako prija u hladnim zimskim danima kao i u toplim letnjim večerima.
U pripremi čaja na Ostrvu poštuje se pet zlatnih, tipično britanskih, pravila, posebno prilagođenih tipovima čaja koji se konzumiraju u Velikoj Britaniji. Tako se zna da čajnik prvo treba dobro zagrejati kipućom vodom i u njega dodati po jednu kašičicu čaja za svaku osobu i još jednu za čajnik. Listovi se potom prelivaju vrućom, nikad kipućom vodom, ostavi se da odstoji tri do pet minuta, promeša i posluži.
Umeće pripreme čaja je u temperaturi vode i vremenu. Ukus čaja zavisi i od tvrdoće vode, pa se za pripremu preporučuje što mekša voda. Temperatura vode kojom se čaj preliva razlikuje se prema vrsti čaja, a postoji i opšte pravilo za vreme pripreme, odnosno vreme potapanja čaja. U zavisnosti od toga koliko dugo se listići ili kesice drže u vodi, čaj će različito delovati. Naime, ako čaj kratko stoji u vodi, onda ima umirujuće dejstvo, a ukoliko u vodi stoji duže, onda ima podsticajno dejstvo.
Crni: 90–95 stepeni; 2–5 minuta
Zeleni: 70–90 stepeni; 60–90 sekundi
Beli: 70–80 stepeni; 1–4 minuta
Oolong: 75–85 stepeni; 1–4 minuta
Biljni čaj: 95–100 stepeni; 5–10 minuta
Voćni čaj: 95–100 stepeni; 10–15 minuta
Rooibos: 95–100 stepeni; 5–10 minuta
Tekst: Branka Gajić
Izvor: www.hrana-pice-price.com
