Mnogo je razloga zbog kojih bi trebalo razvijati ljubav prema knjizi i naviku citanja u što ranijem uzrastu. Dobra knjiga podstice razvoj inteligencije, povezivanje govornog i pisanog jezika, obogacivanje recnika, produbljuje maštu i doprinosi razvoju kreativnog mišljenja, usvajanju moralnih vrednosti i humanih poruka. To je aktivnost koja se prenosi s generacije na generaciju i gotovo svako dete u njoj uživa.
Nekada, u vreme naših baka i deka, u vreme naših roditelja, pre pojave televizije i kompjutera, citanje je bilo popularna aktivnost u kojoj su ljudi uživali u svoje slobodno vreme. Vecina odraslih smatra da je razvijanje citalackih navika vezano za period polaska u školu, ali pritom previdamo cinjenicu da je to proces koji pocinje s prvim kontaktom sa knjigom, proces koji se neguje i razvija tokom citavog detinjstva. Ukoliko naucimo dete da zavoli knjige, pružicemo mu osnovu za razvoj mnogih drugih veština. Na taj nacin se poboljšava njegova sposobnost komunikacije i konverzacije, a u školu ce krenuti sa pozitivnim stavom prema knjigama. Istraživanja su pokazala da deca koja su odgajana uz knjige, nisu pokazivala samo bolje rezultate kada su jezicke sposobnosti u pitanju, vec su bolje radila testove iz matematike!
Nikada nije previše rano da pocnete da citate svom detetu i upoznate ga sa jednim od najlepših životnih zadovoljstava. Kada napuni samo nekoliko dana, beba ce da ‘odgovara’ na vaš glas, osluškujuci i posmatrajuci šta se dešava oko nje. Kako biva starija, pocece da pušta odredene glasove. Zato je citanje važan podsticaj u razvoju njenog govora. Od predškolskog uzrasta, sve do treceg razreda, decja veština citanja raste. U ovom periodu, u procesu ucenja citanja, roditelji igraju najvažniju ulogu. Dete koje tek pocinje uciti da cita dobija mnogo više podataka o samoj knjizi kroz njeno slušanje nego kroz samostalno citanje. Recnik deteta i veština citanja se brže i kvalitetnije razvija kroz slušanje citanja, razumevanje i objašnjavanje o znacenju pojedinih reci. I zapamtite, kao i sve ljubavi i ljubav prema citanju se razvija.
Kako pomoci detetu da zavoli citanje?
U današnje vreme, kada je tehnika zagospodarila na svim poljima naših života, posebna veština je postalo vaspitati dete i nauciti ga da knjige voli i da u citanju uživa.
Citaju li danas deca uopšte? Generacije koje su od rodenja izložene širokoj upotrebi kompjutera odrastaju uz tehnologiju koja ih upucuje na multitasking – istovremeno obavljanje više radnji. Uce intuitivno i nelinearno, a osnova ucenja im nije, kao prethodnim generacijama, citanje.
Da li ce dete postati ljubitelj knjiga ili ne, zavisi od mnogo faktora. Ako odškrinemo ta vrata na pravi nacin, otvaramo detetu carobni svet znanja, mogucnosti i mašte. Ono možda nije ni svesno da taj svet postoji, jer od najranijeg uzrasta masovno prima mnoštvo (cesto i nepotrebnih) informacija sa televizije, radija, preko racunara. Mada i ove ‘sprave’ imaju mnogo pozitivnih strana ako se pametno koriste, knjiga razbuduje maštu i omogucuje detetu da nauci da sluša, da bude koncentrisano i da uci nove reci i pojmove..
Deset cudotvornih nacina za razvijanje ljubavi prema knjizi
Izaberite prave knjige
Od izbora knjige zavisi koliko ce dete da uživa u njoj. Mala deca vole knjige koje im privlace pažnju i koje mogu sa lakocom da drže u rukama. Za njih su idealne tvrde slikovnice, takozvane pop aps (pop ups) knjige (cijim otvaranjem strana se formiraju trodimenzionalne slike), potom slikovnice namenjene za vodu, živih boja, sa jasnim i krupnim slikama. Slikovnice sa kratkim, rimovanim pesmicama, predstavljaju dobar izbor, jer podsticu dete da razvija maštu – dok samo smišlja price. Još jedan praktican savet – pokažite svom mališanu da su knjige dragocene tako što cete napraviti biblioteku u kojoj ce biti decje literature, ali i beletristike, naucne fantastike, istorijskih knjiga. Vodite racuna da vaše dete procita sve klasike koje treba, ali nemojte ni da ga zatrpavate time. Dozvolite mu da se samo raspituje i istražuje koju bi sledecu knjigu mogao da procita jer su interesovanja kod svakog deteta razlicita.
Rituali citanja
Bilo bi dobro da citanje postane obavezan, veoma važan deo svakog vašeg dana. Prema recima strucnjaka, najbolje vreme za citanje su vecernji sati kada dete ima potrebu za mirnijim aktivnostima. To je vreme kada se tenzije spuste na minimum, vaše dnevne obaveze su iza vas, a dete je opušteno i raspoloženo da sluša. Za odlazak u krevet mališanu ce prijati lagane i smirene teme bez žestokih akcija. Podesite osvetljenje i udobno se smestite, u kutku koji ste posebno osmislili za citanje bajke. Polako citajte kako bi dete moglo da razgleda slike, prati radnju i zapamti tok price. Medutim, ukoliko je suviše pospano uvece, pokušajte da uvedete popodnevno citanje – nakon rucka ili pred kupanje. Naravno, to ne znaci kako treba da mu citate samo u tacno odredeno vreme. Citanje možete da upotrebite i kao nacin da smirite mališana kada se previše razigra ili kao nagradu za dobro ponašanje. Lepo je kada dete samo pocne da traži da mu se cita. Na vama je da se potrudite da mu budete na raspolaganju kad god ono zatraži.
Dete u ulozi junaka
Umereno brzo citanje, sa povremenim kratkim pauzama, daje detetu priliku da se uživi u radnju, zamisli ljude, predele i dogadaje iz price. Izmišljajte ponekad price jer ce dete biti ocarano ako i njega pomenete u prici s njegovom omiljenom igrackom, najboljim drugom ili ljubimcem. Kad još malo odraste, verovatno ce želeti da mu stalno citate istu knjigu. Odraslima se to može ciniti besmislenim, ali je to detetu veoma važno. Sve ono što je detetu poznato pruža mu ogroman osecaj sigurnosti, a ono nije toliko sigurno kao vi da ce se prica svaki put isto završiti. To mora da se nauci.
Glumite dok citate
Veoma je važno da se bez ustrucavanja i stida uživite u pricu, jer vaše dete nije kriticar i beskrajno ce uživati dok ga zasmejavate ‘ludirajuci se’. Možda ce vam to izgledati pomalo ‘blesavo’, ali dok mu budete pricali smešnim glasovima i imitirali životinje – dete ce biti opcinjeno i slušace vas sa najvecom pažnjom.
Razgovarajte o procitanom
Podsticite dete da vam prepricava procitano, time razvija ne samo sposobnost komunikacije, vec i koncetraciju i sposobnost izdvajanja bitnih detalja. Ukoliko je mališan još mali, bodrite ga da sam smisli pricu prema slikama koje vidi na koricama knjige. Pratite prstom reci dok citate naglas da bi mališan povezao tekst sa recima. Knjigu držite na odstojanju tako da dete vidi slike. Pokazujte slike koje prate pricu. Pitajte ga šta slike govore sa svake strane. Kada primetite da je neka privukla detetovu pažnju, zastanite i zajedno popricajte o njoj. Time cete mu pomoci da bolje razume smisao reci. Navedite ga da pokazuje ono što prepoznaje na slikama (‘Gde je zeka?’) i da samo okrece stranice. Možete povremeno pogrešiti prilikom pricanja price i videti da li ce vas ispraviti ili cete pokazati psa i reci: ‘Evo je maca!’ kako bi ono moglo da vam kaže da niste u pravu. Sve je to deo navodenja deteta da ucestvuje i da pocne da misli svojom glavom.
Ogranicite upotrebu kompjutera
Vremenska ogranicenja i pravila oko korišcenja bilo cega što ima ekran moraju da budu dosledna tako da deca ne mogu da se pogadaju sa vama i da traže više od onoga što im pripada. Instant zadovoljstvo koje deci pružaju televizor, kompjuter, video igrice i pametni telefoni je previše mocno i svakako nešto sa cim jedna knjiga ne može da se takmici.
Budite primer
Najbolji nacin da dete zavoli knjigu jeste da je vidi cesto u vašim rukama. Ako je dete okruženo knjigama, ako vi dosta citate, one ce biti njegovo prirodno okruženje i spontano ce ih zavoleti. Ukoliko dete primeti da vi uživate u citanju to ce za njega biti veoma mocna motivacija. I ono ce poželeti da oponaša ono što vi radite.
Biblioteka, mesto gde nastaju bajke!
Vec u predškolskom uzrastu možete zajedno da odete do biblioteke da se vaše dete uclani. Cak i ako je tek poceo da uci slova, u biblioteci možete zajedno da birate slikovnice, ili knjige koje cete mu vi citati. Tajnovitost polica prepunih knjiga, miris papira, šunjanje medu policama u potrazi za ‘plenom’, ostace u neizbrisivoj uspomeni buducih malih citaca.
Knjiga, najlepši poklon
Kada dete poraste i pocne samo da cita, postarajte se da može da dode do dovoljno raznovrsnih knjiga. One nisu luksuz vec su osnovna potreba. Ako imate više dece, bilo bi isplativo da kupite one knjige koje ce se citati više puta. Ako vam je budžet skroman, dobre knjige uvek možete naci u biblioteci, u knjižarama koje prodaju stare knjige ili na sajmovima, a uvek ih možete razmenjivati sa prijateljima.
Silom se ništa ne postiže
Ako deca ne vole da citaju, nece zavoleti ni pod pritiskom. Umesto cesto suvoparne lektire ponudite im nešto od zanimljivih avanturistickih ili fantasticnih romana. Nikada ne terajte dete da cita knjigu u kojoj ne uživa! Ako ga knjiga ne zaokupi posle nekoliko poglavlja, pustite ga da odustane. Ukoliko to ne ucinite, citanje ce mu postati zamorna obaveza, a ne uživanje.
Zašto je dobro citati svom detetu?
Zato što cemo time podsticati osecanje uzajamne bliskosti.
Citajuci detetu podstaci cemo spoznaju i razumevanje tudih i licnih osecanja, prihvatanje i uvažavanje socijalnih nacela i odnosa.
Citanjem podsticemo razvoj zapažanja i pamcenja, zakljucivanje i usvajanje pojmova.
Citanjem podsticemo detetovu maštu i kreativnost.
Citanjem uticemo na razvoj govora, pripremamo ga za samostalno citanje, i naravno podsticemo razvoj citalackih navika.
Ukoliko ste vaspitac ili ucitelj, podstaknite roditelje da citaju deci i da, na taj nacin, kod njih grade citalacke navike. Pomozite roditeljima – od tanjeg kartona dimenzije 4×15 cm napravite pokazivac za knjige sa kratkim uputstvom. Uputstvo treba da sadrži važne elemente citalackog ‘rituala’, na primer:
Sedite udobno sa svojim detetom tako da oboje možete da vidite stranice knjige.
Zamolite dete da vam isprica pricu o slikama na naslovnoj strani. Pitajte ga šta ilustracija govori o prici.
Pratite prstom reci dok citate naglas kako bi dete povezalo tekst sa recima.
Pitajte dete o slikama na svakoj strani, šta one govore o likovima i dogadajima.
Ako dete želi neka vama ‘procita’ pricu.
Ponudite detetu da nacrta pricu, možda novu naslovnu stranu ili nove avanture glavnih junaka.
Izvor: www.detinjarije.com
