Jelovnik je ključna spona između gosta i restorana, a predstavlja spisak jela koja se služe ili mogu biti poslužena za obrok.
Jelovnici se razlikuju u odnosu na tip i format ugostiteljskog objekta, na primer hoteli nude široki spektar usluga – od doručka do sale za bankete dok restorani sa kompletnom uslugom – od jednostavnih lokalnih kafanica, do elegantnih, skupih restorana imaju svoj pristup u kreiranju menija. U nastavku vam predstavljamo tipove jelovnika, za lakše i prijatnije snalaženje u restoranima- jer izraz “može biti samo jedan” se definitivno ne odnosi na jelovnike.
Tipovi jelovnika
Statički jelovnik nudi isti izbor jela svakoga dana. Njega koriste restorani čija se klijentela svakodnevno menja ili pak velikim izborom jela u ponudi obezbeđuju zadovoljavajuću raznovrsnost. Može ostati nepromenjen beskonačno dugo, a može se i menjati u nekom intervalu – sezonski, mesečno ili čak nedeljno. Neki restorani imaju jelovnik koji je delom statičan, a delom promenljiv. To znači da imaju osnovnu ponudu hrane koja se priprema svakoga dana, a osim toga zarad raznovrsnosti nude dnevne specijalitete koji ne preopterećuju kuhinju. Dnevni specijaliteti mogu da budu prilagođeni sezonskim proizvodima i drugim dostupnim namirnicama koje kuvar ili dobavljač povremeno nabave.
Ciklični ili kružni jelovnik se menja svakoga dana u određenom periodu. Kada se taj period okonča, dnevna ponuda se ponavlja istim redosledom. Na primer, sedmodnevni ciklus ima različitu ponudu svakoga dana u nedelji i ponavlja se svake nedelje. Ovakav tip menija se najčešće koristi u školama i bolnicama, gde broj dnevnih ponuđenih opcija ne bi trebalo da bude veliki.
A la carte jelovnik navodi svaki artikal posebno, sa svojom cenom. Mušterija bira među različitim jelima i prilozima i praktično samostalno sastavlja svoj obrok. (Napomena: Izraz „a la carte“ se koristi i kao indikator da se obrok priprema po porudžbini, a ne unapred i na veliko)
Table d’hôte je u originalu podrazumevao obrok koji je nepromenljiv, kao obrok koji biste dobili ako biste bili pozvani kod nekoga na večeru. Jelovnici na banketima su približan primer ovog tipa jelovnika. Termin „table d’hôte“ takođe označava meni koji nudi izbor nekoliko gotovih obroka po određenoj ceni. Drugim rečima, gost može da bira između nekoliko ponuđenih opcija, od kojih svaka pored glavnog jela sa prilogom podrazumeva i predjelo, salatu i desert. Svaki takav kompletan obrok ima jedinstvenu cenu. Mnogi restorani koriste kombinaciju a la carte i table d’hôte jelovnika.
Degustacioni jelovnik je posebna vrsta “prix fixe” (fiksna cena) jelovnika, koji se ponekad koristi u finim restoranima. Poznat je i pod imenom “tasting menu” ili u originalu, na francuskom, menu degustation. Ovaj jelovnik je obično u ponudi pored običnog jelovnika i gostu pruža mogućnost da isproba veći broj kreacija glavnog kuvara. Sastoji se od pet-šest, a ponekad čak i deset do 12 različitih jela, serviranih u malim porcijama. Zbog kompleksnosti posluživanja restoran može da insistira da će ponuda degustacionog jelovnika biti poslužena samo ukoliko ga svi za stolom naruče. Može se menjati na dnevnoj bazi, u zavisnosti od izbora glavnog kuvara ili dostupnosti sastojaka.
AUTOR: JELENA POPOVIĆ ĐORĐEVIĆ
Izvor: www.hrana-pice-price.com
