Gotovo je nemoguće utvrditi kada je skijanje nastalo jer čini se da je skijanje staro koliko i čovek. Još na slikama u špiljama iz kamenog doba, pronađenima na severu Evrope, prikazani su lovci s daskama na nogama.
Gotovo je nemoguće utvrditi kada je skijanje nastalo jer čini se da je skijanje staro koliko i čovek. Još na slikama u pećinama iz kamenog doba, pronađenima na severu Evrope, prikazani su lovci s daskama na nogama. Ipak, sa sigurnošću može se reći da su počeci skijanja, pa i ovog u modernom obliku vezani uz nordijske zemlje.
Prema jednoj Norveškoj legendi, koreni skijanja sežu još u 8000 g. pre Hrista kada se dogodila invazija na zemlje Skandinavije od strane «ljudi na skijama». Na severu Norveške pronađena je urezana slika u steni koja prikazuje lovca na skijama, a pretpostavlja se da je nalaz stariji od 7000 g. Najstarije sačuvane skije koje potiču iz 2500-te godine pre Hrista nađene su na području današnje Švedske. Tadašnje skije bile su dosta široke i teške. Umesto dva štapa koristio se samo jedan koji je služio za odguravanje.
Ovakve skije kakve danas poznajemo, uske, duge i s dva štapa nastale su tek sredinom 19. veka a izumeo ih je Norvežanin Sondre Norheim. Osim što ih je suzio, dodao još jedan štap, na njih je postavio i vezove za petu što je omogućilo lakše manevrisanje. Nakon toga sledeći značajniji izum pojavio se tek 100 godina kasnije. Bili su to vezovi koji odvajaju skiju od noge u ključnim trenucima, tj. prilikom pada skijaša. Drvene skije tada su zamenjene aluminijumskim, a desetak godina kasnije plastičnima.
Skijanje kao sport takođe se razvilo u Norveškoj, ali se ubrzo proširilo na ceo svet. Prva disciplina bilo je trčanje na skijama, koje je nazvano nordijsko skijanje. Na Alpama se razvila druga disciplina brzog spuštanja niz planinu, alpsko skijanje. Postepeno su nastajali različiti skijaški sportovi koji koriste različite tehnike skijanja i različite oblike skija. Do danas se sačuvala osnovna podela na nordijske i alpske discipline, a izgled skija i štapova menjao se samo u nijansama, npr. zakrivljenosti i veličini zavisno od tehnike.
