Iako je mnogima prva asocijacija na čaj, zapravo biljni čajkoji se u našoj narodnoj medicini koristi za lečenje različitih tegoba,činjenica je da zapravo postoje dve vrlo važne grupe čajeva.
Istorija nas vraća u daleka vremena, budući da je vezana zaoblast Istoka i to najpre za Kinu i Japan. A jedna od tih legendi umnogomepodseća na legendu o nastanku kafe, budući da se u njoj navodi da je kineskicar koji je vladao krajem trećeg veka pre nove ere jednom prilikom tokomputovanja legao pod drvo gde je na specifičan način zagrevao i vodu koju ježeleo da pije. Pomenuta legenda dalje veli da se tom prilikom dogodilo da jepar listova sa drveta palo u zagrejanu vodu, a nakon par minuta car je primetioda voda dobija karakterističnu boju i da lepo miriše. Zatim je takopripremljeni napitak probao i primetio da mu je ukus izuzetno prijata, pa jetako počeo i da se priprema čaj.
Naravno, ovo je samo jedna od brojnih legendi koje se tičuistorije čaja, a činjenica je da je ovaj napitak izuzetno zastupljen na BliskomIstoku, ali i na teritoriji Rusije i Turske, kao i Velike Britanije i drugihzemalja u kojima postoji karakteristična tradicija ispijanja čajeva.
Koje sve vrste čajeva postoje?
Moramo napomenuti, ono što zapravo većina ljudi ne zna, aodnosi se na dve grupe čajeva. Prva sa kojom je većina stanovnika naše zemljeupoznata su biljni čajevi koji nastaju od brojnih biljaka koje se koriste ulekovite svrhe, poput recimo kamilice, nane i majčine dušice, te žalfije,šipka, rastavića, kantariona i mnogih drugih nama poznatih biljaka. Drugugrupu, jednostavno čine čajevi koji nastaju od istoimene biljke, čiji jelatinski naziv Camelia Sinensis.
Bitna je razlika između čajeva koji pripadaju prvoj, odnosnodrugoj grupi, budući da se u čaju koji nastaje od ove biljke nalazi specifičnasupstanca koja nosi naziv tanin, ali i kofein i obično se koristi kaospecifično sredstvo za umirenje. U grupu ovih čajeva se svrstavaju zeleni, crnii takozvani ulong čaj.
Jedan od najčešće konzumiranih, sasvim sigurno je i zeleni čaj,koju nastaje od istoimene biljke, odnosno od njenih suvih listova koji nisubili podvrgnuti specifičnom procesu vrenja, te su iz tog razloga zelenkasteboje, za razliku od crnog čaja koji nastaje od listova ove biljke koji je suprošli kroz proces vrenja. Razlika između ova dva čaja je najpre u boji, budućida su listovi zelenog čaja logično zelene ili boji nalik sivoj, a listovi crnogčaja su isključivo tamne boje koja je najbliža crnoj ili, pak tamno braon boji.
Najpoznatiji među zelenim čajevima je i japanski zeleni čaj,kao i čaj od jasmina, a Earl Gray je jedan od najpoznatijih crnih čajeva.Svakako treba pomenuti i takozvani beli čaj, koji se često naziva i srebrni, akoji spada u grupu zelenih čajeva, ali se priprema od mladih listova koji po sebiimaju srebrnasti odsjaj, pa otuda i njegov naziv.
Ulong čaj je načinjen takođe od biljke čaja, ali su njegovilistovi prošli samo kroz deo procesa vrenja. Inače, ova vrsta čaja se mnogoređe koristi nego pomenuti crni i zeleni, a najpoznatiji je takozvani cejlonskičaj.
Kako se priprema čaj?
U zavisnosti od vrste čaja u potpunosti zavisi i načinpripreme, ali i njegovo serviranje. Dobro je poznat podatak da se nepreporučuje u čajeve dodavati ni u kom slučaju šećer, kao ni med, limun i nekedruge zaslaživače ili supstance.
Iako postoje neke vrste jačih, obično crnih čajeva u koje sedodaje i mleko, ali je to najčešće način pripreme čaja na teritoriji VelikeBritanije, budući da ga narodi Bliskog Istoka smatraju uvredom za ukus čaja.
Čaj se priprema obično tako što se njegovi listovi poparekipućom ili vodom koja je provrela, pa stajala neko vreme na sobnoj temperaturida se prohladi, a zatim se drže u poklopljenoj posudi. Najčešće je potrebno parminuta da listići čaja odstoje, pre nego što se nastavi sa pripremom i čajprocedi.
Kada je u pitanju način pripreme biljnih čajeva, onapsolutno zavisi od vrste biljke, te se neki čajevi pripremaju jednostavnimpoparivanjem sušenih listova određene biljke, što podrazumeva da treba daodstoje bukvalno par minuta, nakon čega se čaj procedi. Isto tako, ima i onihčajeva koji se pripremaju hladnim natapanjem, a to je najčešće vid pripremekoji podrazumeva da se osušeni listovi određenog čaja potope u hladnu vodu iostave da odstoje preko noći, da bi se sutradan ovakva mešavina najpre blagozagrejala, a zatim i procedila, pa tek onda konzumirala. A ima i onih čajevakoji treba da se popare, pa da odstoje neko duže vreme pre nego što se procede.
