Zašto se dijamant baš tako zove?
Reč dijamant potiče od grčke reči koja označava nepobedivost, jer je i dijamant zapravo kamen koji je neuništiv.
Najčešći načini za rezanje dijamanata su: okruglo brilijantsko rezanje, postoji više vrsta okruglog brilijantskog rezanja kao: ovalni, jastuk, kruška, markiz, a tu je i srcoliko rezanje.
Kada je u pitanju boja – prirodno obojeni dijamanti su mnogo cenjeniji, posebno ako imaju veći intenzitet boje, dok je kod bezbojnih potpuno suprotno.
Glavni faktor koji određuje cenu dragulja je njegova težina, jer je retkost naći krupniji komad dijamanta, dok su manji često nusproizvod kod rezanja dijamanata.
Da li ste znali da samo 20 odsto prirodnih sirovih dijamanata mogu da se ugrade u nakit, a ostali se koriste u industrijske svrhe jer su loše čistoće ili imaju previše nedostataka.
Najveći proizvođač dijamanata na svetu po vrednosti je Bocvana, gde prosečna cena dijamanata iznosi oko 171 dolar za karat. Na drugom mestu je Rusija, a na trećem Kanada. Dalje na listi slede Južnoafrička Republika, Angola, Kongo, Zimbabve, Australija, Namibija.
Najskuplji dijamanti na svetu dobijaju se u Lesotuna jugu Afrike. Tamo je prosečna cena za karat preko 1.500 dolara.
Ne očajavajte ako je vaš verenički prsten bez dijamanta i ne mnogo vredan: istraživanje sprovedeno u Americi je pokazalo da su partneri koji su potrošili više para na verenički prsten imali kraći brak.
(Mondo)
