Kada se čokolada koristi za pripremu slanih jela, to predstavlja povratak njenim korenima. Pre nekoliko hiljada godina Asteci su svoj omiljeni napitak začinjavali ljutim papričicama
Čokolada se pravi od osušenih i fermentisanih zrna koja se beru s drveta kakaovac, theobroma cacao, što znači ‘hrana bogova’. Stablo raste u tropskim zemljama kao što su Kostarika, Peru, Indonezija, Gana ili Obala slonovače. Posebno cenjene i tražene čokolade prave se od sorti criollo, trinitario i nacional. Čokolada može imati i do 600 različitih ukusa u zavisnosti od sirovina od kojih se pravi, a osnovna podela je na tamnu, mlečnu i belu čokoladu. Veoma je osetljiva, pa se čuva na temperaturi između 12 i 18 stepeni Celzijusa, na suvom mestu i zaštićena od drugih jakih mirisa, koje s lakoćom upija. Ukoliko je previše toplo ili pak previše hladno, ukus i izgled čokolade će pretrpeti promene koje joj u velikoj meri smanjuju kvalitet. Na previsokoj temperaturi kakao puter se izdvaja iz čokoladne smese i čokolada dobija ružnu sivu boju. Kao namirnica predstavlja vredan izvor energije.
Nutritivna blaga čokolade
Uz kakao smesu, osnovni sastojci svih čokolada su kakao puter, šećer, aroma vanile i emulgator lecitin, čiji je zadatak povezivanje svih sastojaka. Čokolada je izuzetno bogata fosforom i magnezijumom, a sadrži i veće količine gvožđa, cinka i kalijuma.
U sto grama kvalitetne čiste čokolade s visokim procentom kakaoa ima
400 miligrama kalijuma
300 miligrama magnezijuma
280 miligrama fosfora
100 miligrama kalcijuma
12 miligrama natrijuma
tri miligrama gvožđa
500 miligrama teobromin
68 grama kofeina
54 grama ugljenih hidrata
30 grama masti
devet grama dijetalnih vlakana
šest grama belančevina.
Čokolada sadrži i folnu kiselinu, beta karoten, lecitin, kao i vitamine B1, B2, B5, B6, E i PP.
Zanimljivo je da u zavisnosti od vrste čokolade, to jest od procenta kakaoa i ostalih dodataka, mlečna čokolada sadrži više kalcijuma, dok čokolada s lešnicima ili bademima ima više vitamina E.
Izvor: hrana-pice-price.com
