Kao još jedan drevni začin, osam vekova stariji od karanfilića, cimet se pominje u najstarijim kineskim zapisima.
Tekst: Branka Gajić
Od nekoliko stotina vrsta, najkvalitetniji, najskuplji i najslađi je cejlonski (cinnamomum zeylanicum), dok je najrasprostranjeniji kineski kasija (cinnamomum cassia), vrsta koja se kod nas najčešće prodaje. Boja cejlonskog cimeta je braonkasta, dok je kineski crvenkast. Iako poreklom sa Cejlona, Šri Lanke, danas je Meksiko najveći proizvođač cejlonskog cimeta, iako se uzgaja i u Kini, Indiji i Indoneziji.
Ovaj začin slatkastog ukusa dobija se sa drveta sličnog lovoru. Tačnije, iz pokorice tanjih grančica ovog zimzelenog drveta. Spoljna kora se skida, a unutrašnji deo se uvija u štapiće kakve poznajemo. Najčešće se koristi samleven u fini prah.
Svojstva
Cimet je izuzetno dobar izvor mangana, gvožđa, kalcijuma i cinka, a bogat je vitaminima C, K, piridoksinom i riboflavinom. U drevnoj kineskoj medicini cimet se svrstava u 50 fundamentalnih lekovitih biljaka. U narodnoj kineskoj medicini cimet ima reputaciju leka za prehladu i grip. Zbog delovanja aromatičnih isparenja naročito je dobro koristiti ga kao čaj, i to uz svež đumbir. Sadrži salicilnu kiselinu koja snižava povišenu temperaturu, te ima analgetsko dejstvo. Dokazano je da pola kašičice mlevenog cimeta na dan snižava nivo šećera u krvi, kao i nivo lošeg holesterola. Miris cimeta takođe poboljšava pažnju, pa se preporučuju i žvake sa dodatkom cimeta
Čuvanje
Tek kupljen i dobro upakovan cimet, bilo kao prah ili kao štapić, treba čuvati u dobro zatvorenoj posudi na tamnom mestu. Ako štapići nemaju prepoznatljiv, snažan slatkasti miris, nema svrhe da ih koristite. Štapići cimeta su vrlo praktični za pripremu aromatičnih napitaka i kompota jer ih je lako odstraniti pre posluživanja. Mleveni cimet daje izuzetnu aromu kolačima, kremovima, a naročito, kao dodatak, piti od jabuka.
Upotreba
U evropskoj gastronomiji ovaj prodoran i mirisan začin uglavnom se koristi u pripremi poslastica, dok se u kuhinjama severnoafričkih zemalja i u zemljama Bliskog istoka koristi kao nezaobilazan začin u pripremi jela od jagnjetine, piletine i pirinča. Savremeni kulinari dosta eksperimentišu sa njim, pa je sve popularniji dodatak jelima od povrća i žitarica. Pokazalo se da se izvrsno slaže s lukom, patlidžanom, šargarepom, krompirom, graškom ili tikvicama. Povrće treba dinstati sa štapićem cimeta. Uz sok od limuna, rendani đumbir, med, maslinovo ulje i biber, cimet daje i nov, interesantan ukus marinadama ili salatnim prelivima.
Izvor: hrana-pice-price.com
