Posts in category: Tehno Hedonizam

Prvi pokušaj Čarlsa Klajna da pošalje poruku preko Arpaneta, rane kompjuterske mreže koja će izroditi internet koji danas poznajemo, bio je svojevrsni promašaj.

Bila je potrebna cela decenija da Arpanet zameni internet, i još jedna decenija za rođenje world wide weba.

A tada su počeli da se pojavljuju razni sajtovi.

Mnogi su propali, ali bilo je i onih koji su svojim postojanjem ušli u istoriju interneta.

A mismo odlučili da izdvojimo one koji su napravili internt onakvim kakav je danas.

1. CERN

Foto: CERN

U to vreme, 20. decembar 1990. godine nije izgledao kao važan datum, ali to je bio dan kada je britanski kompjuterski naučnik objavio prvi website.

Sa njegovog NeXT kompjutera, Tim Berners Li objavio je tekst na webu koji je objašnjavao koncept hypertexta i postavljanje servera.

Ali taj dokument nije podeljen sa širom javnošću gotovo godinu dana, kada je svojim prijateljima sa alt.hypertext otkrio svoju kreaciju.

Bilo je potrebno još nekoliko godina i dolazak prvog brauzera Mosaic da web uhvati svoj zalet.

2. Amazon

Foto: Amazon

Džef Bezos je znao da želi da započne svoj e-commerce posao pre nego što je znao šta bi prodavao.

Nakon istraživanja najvećeg servisa za porudžbine putem pošte, počeo je da prodaje knjige.

Do 1996. godine Amazon je zarađivao milione prodajući knjige preok svog sajta.

Vrlo brzo, Bezos je posao proširio i na muziku, filmove, odeću, stvari za kuću i sada na Amazonu možemo da kupimo bukvalno sve što nam padne na pamet.

3. Yahoo

Foto: Yahoo

Kada je Yahoo lansiran 1994. godine, nije se tak ozvao, i nije bio endžin za pretragu interneta.

“Jerry and David’s Guide to the World Wide Web” je bio web direktorijum koji je pružao linkove ka znatno manjem internetu nego što ga danas poznajemo.

Ali za godinu dana došle su velike promene, Džeri (Jang) i David (Filo) promenili su ime sajta u Yahoo, i predstavili alat koji je korisnicima dozvoljavao da pretražuju direktorijum.

Do 1998. godine Yahoo je vladao webom sa preko 100 miliona pregledanih strana dnevno.

4. eBay

Foto: eBay

U ranim danima, Pjer Omidarov Auction Web sajt delio je domen sa još nekoliko sajtova.

U naredne tri godine, samo jedna od te tri strasti postala je posao od milijardu dolara, a do 1998. godine sajt sa aukcijama promenio je ime u eBAy.

Nakon preživljavanja prvog internet mehura, eBay je nastavio da raste, a 2002. godine kupio je PayPal.

eBAy je i danas mesto na kom možete da nađete sve što vas zanima, bilo da je u pitanju nešto polovno, ili novo.

5. Hotmail

Foto: Hotmail

Hotmail je lansiran u trenutku kada mnogo ljudi nije koristilo mejl, a oni koji jesu, imali su nezgrapne inboxe koji su bili vezani za njihove internet provajdere.

To se sve promenilo predstavljanjem besplatnog (ali uz oglase) webmaila koji je mogao da se otvori iz bilo kog brauzera.

Hotmail nije jedini nudio ovaj servis, ali je vrlo brzo postao najveći zahvaljujući viralnoj marketinškoj šemi.

Trik je bi oprost – svaki mejl poslat sa Hotmaila imao je potpis koji je osobu koja čita mejl navodio da otvori svoj besplatan Hotmail mejl.

6. Rotten

Foto: Rotten

Ovo je originalni začetnik bizarnog interneta. Ovo je bio agregator za sve ono najgore na internetu.

Rotten je bio osnovan kao odgovor na pokušaj vlade SAD da ograniči slobodan govor na internetu.

Sajt je revodno postavljao slike egzekucija koje su pošle po zlu i medicinskih bizarnosti.

Za mnoge mlade korisnike interneta, Rotten je predstavljao najveći izazov – gledati njegov sadržaj bez osećaja muke bila je ultimativna pobeda.

7. Google

Foto: Google

Originalno nazvan RackRub, ovaj endžin za pretragu je 1996. godine preimenovan u Google.

Kompanija je tokom godina prerasla u pravog giganta onlajn reklamiranja, cloud tehnologija i mobilnog sveta, ali sam Google.com domen se nije puno promenio.

8. Wikipedia

Foto: Wikipedia

Ideja ovog sajta bila je da na neki način predstavlja bazu svog ljudskog znanja.

Sajt danas ima preko 10 miliona članaka koji mogu da se čitaju na stotine jezika.

Sa ovim rastom, došlo je i poštovanje.

Pre deset godina, Wikipedia ni približno nije smatran pouzdanim izvorom, ali to se sada ozbiljno menja.

9. The Wayback Machine

Foto: The Way Back Machine

Pet godina nakon što su osnivači Internet Archieva počela da uzima screenshotove ranih sajtova, odlučili su da sve to stave na internet.

Od tada je servis značajno porastao i u svojoj arhivi ima na stotine milijardi web stranica.

Samim tim, u pitanju je odličan izvor za sve koji žele da vide kako je neki sajt izgledao pre 2, 5 ili 10 godina.

10. Myspace

Foto: MySpace

Kada ljudi danas govore o ovom sajtu, pričaju o MySpaceu koji više ne postoji.

Pričamo o onom sajtu na kom je svakom korisniku Tom bio prvi najbolji prijatelj, gde su pažljivo održavali svoje plejliste i učili da kodiraju.

Zapravo, na samom početku, ovaj sajt je bio mnogo popularniji od Facebooka.

Ali puno toga se vremenom promenilo.

Ovih dana MySpace postoji više kao vremenska kapsula, nego aktivna i ozbiljna društvena mreža.

11. The Pirate Bay

Foto: The Pirate Bay

Ono što je Amazon uradio za knjige, to je Pirate Bay od 2003 godine uradio za muziku, filmove i softver.

Ali postojala je jedna ključna razlika – Pirate Bay je sve nudio besplatno jer je u pitanju bio piratizovani materijal.

Uprkos brojnim pokušajima da se ovaj sajt ubije, Pirate Bay i dan danas čvrsto stoji.

12. Flickr

Foto: Flickr

Ketrin Fejk i njen muž Stjuart Baterfild nisu krenuli sa idejom da izmisle servis za deljenje fotografija kada s u2004. godine podigli Flickr.

Ali oon je to na kraju postao.

U svojm najboljim danima Flickr je bio najbolji izvor za hostovanje slika, a onda ga je 2005. godine kupio Yahoo.

Narednih nekoliko godina bile su burne, i Flickr je polako počeo da gubi teritoriju koju su počeli da osvajaju Facebook i Instagram.

13. Facebook

Foto: Facebook

Facebook je prešao veliki put od dana kada je bio poznat kao thefacebook.com.

Sajt Marka Zakerberga je tokom godina prerastao u najveću društvenu mrežu na svetu sa preko milijardu aktivnih korisnka.

14. YouTube

Foto: YouTube

Sajt je lansiran u maju 2005. godine i vrlo brzo je dostigao vrtoglavi uspeh. Godinu i po dana kasnije kupio ga je Google za 1.65 milijardi dolara u deonicama.

Danas je u pitanju najveća platforma sa video materijalom bez koje mnogi ne bi mogli da zamisle svoj život.

15. Reddit

Foto: Reddit

Kada je Reddit došao na web 2005. godine, ova forum zajednica nije prestala da raste.

Takozvana ‘prva strana interneta’ sada privlači stotine miliona korisnika koji posećuju više od 130.00 aktivnih zajednica koja pokrivaju gotovo svaku temu koju možete da zamislite.

16. Twitter

Foto: Twitter

Iako je pokrenut 2006. godine, Twitter je svoju popularnost dobio tek 2009. godine.

A deceniju nakon ove eksplozije, Twitter je uspeo da pomogne revolucijama, ojača diktatorske režime i stvori neke prilično bizarne slavne osobe.

17. Wikileaks

Foto: Wikileaks

Vojni podaci koje je ovaj sajt objavio 2010. godine nije bio prvi put da je Wikileaks otkrio nešto što bi svetske sile najradije sakrile.

Ali to curenje podataka je stavilo sajt na mapu svih korisnika interneta.

18. Pornhub

Foto: Pornhub

Nem apuno misterije oko uspeha ovog sajta koji je lansiran 2007. godine sa radikalnom idejom da ljudi na internetu žele da vide golotinju.

Tri godine kasnije, MindGekk, kompanija koja je vlasnik najpopularnijih porno sajtova na internetu, kupila je PornHub i pretvorila ga u najveći pornografski hab na svetu.

19. Pinterest

Foto: Pinterest

Pet meseci od otkrivanja, Pinterest je otvorio registraciju za sve koji su želeli da stvaraju vizuelne table raspoloženja i iznenadio sve koji su sumnjali u njega privlačenjem više sadržaja nego što su to činili YouTube, Reddit i Linkedin.

Ovo je bila velika pobeda za sajt koji su mnogi u startu otpisali kao zbunjujući sajt za dame.

Ali u ovome je bilo istine jer su 80 odsot njegove publike žene.

20. Silkroad

Foto: Silk Road

U trenutku kada je ovaj sajt lansiran 2011. godine, onlajn komercijalni giganti su bili više nego dobro pozicionirani.

Ali njihovo odbijanje da prodaju zabranjene lekove otvorilo je neočekivano tržište.

A Ros Ulbriht ga je popunio.

Njegov sajt je dozvoljavao ljudima da pune svoja virtuelna kolica brojnim zabranjenim lekovima i drogama.

Silk Road je radio jer je moglo da mu se pristupi samo preko Tor mreže koja se starala da su kupci i prodavci ostajali anonimni.

A kada je ta anonimnost kompromitovana, prestao je da radi.

Ulbriht je uhapšen 2013. godine, dok je sajt ubrzo potom ugašen.

Izvor: www.telegraf.rs

Jedan od osnivača Wikipedije, Džimi Vels, želi da napravi alternativu Facebooku i Twitteru. Još pre dve godine on je lansirao Wikitribune, onlajn publikaciju čiji cilj je bila borba protiv lažnih vesti, tako što će objavljivati izveštaje reportera i novinara ‘amatera’.                                    

Foto: Depositphotos / Mactrunk

S obzirom na to da taj projekat nikad nije uspeo da zaživi, Vels je rešio da promeni strategiju. Wikitribune je preobražen u WT:Social, društvenu mrežu i platformu za deljenje vesti. 

On se nada da će vremenom ta mreža postati popularna kao Facebook i Twitter, jer po ugledu na njih korisnicima omogućava da dele postove. 

WT:Social će biti finansiran donacijama, a ne reklamama. Taj poslovni model se po Velsu pokazao neuspešnim je doneo ogromnu količinu sadržaja niskog kvaliteta. 

 Za razliku od pomenutih društvenih mreža čiji algoritmi ‘na vrh’ guraju postove sa najviše komentara ili lajkova, WT:Social uvek prvo prikazuje najnovije linkove. 

 Ideja je da ova društvena mreža obuhvati i male niše, da gađa male zajednice, kojima će obezbediti efikasno sredstvo za promociju i komunikaciju. 

 WT:Social će uvek biti besplatan za pristup, mada ako želite da joj se pridružite, morate da se registrujete na listu čekanja, donirate novac ili da pozovete prijatelje. 

 Iako je stara tek mesec dana, nova društvena mreža već ima 50.000 korisnika.

Izvor: www.b92.net

Informacije o novom modelu kompanije Huawei – P40 – već polake ‘cure’ u javnost. Očekuje se da će smartfon biti predstavljen početkom sledeće godine, a trebalo bi da na tržište stigne sa snažnim hardverskim karakteristikama kao što su ekran od 120Hz, pet zadnjih kamera i baterija od 5.500mAh.

Huawei je, čini se, spreman da nastavi niz hardverski snažnih uređaja i sa budućim modelom P40. 

Prema informacijama koje su za sada ‘poznate’, Huawei P40 će imati 6,5 inčni 2K OLED ekran sa osvežavanjem od 120 Hz. Gotoov čitava prednja strana uređaja biće ekran koji će pokrivati čak 98% površine. 

Na zadnjoj strani naći će se sistem od pet kamera marke Leica koji će činiti i 64MP Sony IMKS686 sa OIS-om, ultra-široka kamera od 20MP i telefoto objektivom od 12MP sa makro kamerom kao i ToF (time-of-flight) senzor. 

Huawei će, prenosi AndroidCentral, na sve to dodati i bateriju od 5.500mAh kako bi zaokružio ponudu. 

Na kraju, treba podsetiti da Huawei i dalje nema pristup Google aplikacijama i servisima. Ako se to u međuvremenu promeni, uređaji P40 i P40 Pro mogli bi da budu pravi konkurenti na globalnoj sceni.

Izvor: www.b92.net

Ništa lepše od iskrene čestitke pune ljubavi u novogodišnjoj noći.

U novogodišnjoj noći, od 20 časova 31. decembra do 8 časova ujutru 1. januara kroz Vip mrežu razmenjeno je 9.162.615 poruka (zbirno sms i mms), na sličnom nivou kao prošle godine, dok je u inostranstvo poslato 52.786 poruka. Vip korisnici su uputili 4.086.557 poziva, od toga 77.147 u inostranstvo, a kroz mrežu je prošlo 277 TB podataka, što je više od tri puta u odnosu na isti period prošle godine. 

 Samo u periodu najintenzivnijeg saobraćaja, od ponoći do dva sata ujutru, kroz Vip mrežu je prošlo 4.285.708 poruka, 975.030 poziva i 53 TB podataka. Najbrži ukupan internet protok prilikom preuzimanja podataka iznosio je 70 Gbit/s. 

 Tokom novogodišnje noći, putem Telenor mreže, razmenjeno je 173,74 TB podataka. U Telenor mreži u prvih 15min 2020-te dostignut je rekord svih vremena u Srbiji kada je u pitanju brzina prenosa mobilnih podataka na upload-u. Prosečno su tokom tih 15min podaci upload-ovani brzinom od 10.304 Gbit/s što je 55% više u odnosu na prethodni rekord. 85% tih podataka preneseno je putem 4G mreže. 

 Broj poziva bio je 1 424 737 (od 23h 31. decembra 2019. do 11 časova 1. januara 2020.) kroz Telenor mrežu, a za to vreme isporučeno je i ukupno 4 379 350 tekstualnih poruka (SMS). Ukupno 64 547 tekstualnih poruka poslato je u inostranstvu u novogodišnjoj noći i prvog jutra 2020. a broj poziva ka inostranstvu u tom periodu iznosio je 8361. 

 Ekspertske tehničke ekipe Telenora, kao i svake godine, pratile su rad mreže i u novogodišnjoj noći i obezbedile odličan servis. Na taj način, svojim korisnicima omogućili su da nesmetano razmenjuju poruke, fotografije i sadržaje sa svojim prijateljima i porodicom.

Izvor: www.b92.net