wp2608285

Kultni film „Titanik“ ponovo u bioskopima u remasterizovanom 3D formatu

Od 9. februara 2023, uoči Dana zaljubljenih, kultni film „Titanik“ Džejmsa Kamerona, prikazivaće se u bioskopima u remasterizovanom 3D formatu.

wp2608285

                Slika preuzeta sa: wallpapercave.com

Jedan od najromantičnijih filmova ikada domaća publika će moći da gleda (i sluša) sa kristalno jasnom slikom i perfektnim zvukom, u impresivnoj 4K rezoluciji.

Trejler:  https://www.youtube.com/watch?v=H-JIIRf_Z_E

Prošlo je četvrt veka od bioskopskog prikazivanja kultnog filma „Titanik“ sa Kejt Vinslet i Leonardom Di Kaprjem u glavnim ulogama, vezujući tada brojnu publiku za Džejka i Rouz, sudbinski par čija se romansa događa i završava na čuvenom, najmodernijem brodu predratnog vremena koji tone 1912. godine.

Mnoge generacije pamte početak prikazivanja jednog od najromantičnijih filmova svetske kinematografije, a sada 25. godina kasnije upravo njihovi sledbenici i neke nove generacije imaju priliku da pogledaju re-release filma koji slovi za „ostvarenje za sva vremena.“

„Titanik“ Džejmsa Kamerona je epska akciona drama, nastala po motivima istinitog događaja, koja beleži romansu između dame iz visokog društva Rouz i siromašnog momka Džejka.

Jedan od tri broda britanske kompanije „Vajt star lajn“, kao najveći putnički brod ikada izgrađen do te 1912. od koga se očekivala potpuna bezbednost, na svom prvom putovanju od Sautemptona do Njujorka udario je u ledeni breg i potonuo u Severnom Atlantiku, odnevši sa sobom više od 1.500 života.

Reditelj Džejms Kameron o kom se posebno pričalo proteklih dana, a najviše zbog uspeha njegovog najnovijeg filma „Avatar: Put vode“, koji se trenutno prikazuje u domaćim bioskopima, snimio je te 1997. godine vanvremenski hit koji je potom odmah osvojio 11 nagrada Oskar od kojih i prestižnu zlatnu statuu u kategoriji za najbolji film godine.

Izvor: danubeogradu.rs

11. beogradski festival evropske knjizevnosti jun 2022

11. Beogradski festival evropske književnosti

Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa Domom omladine Beograda, organizuje 11. Beogradski festival evropske književnosti od 22. do 24. juna 2022.

11. beogradski festival evropske knjizevnosti jun 2022

Posle dve godine pauze zbog pandemije virusa korona, kada su se programi festivala održavali online, Beogradski festival evropske književnosti ove godine ponovo ima izdanje uživo.

Čitaoce na 11. Beogradskom festivalu evropske književnosti očekuje uzbudljiva književna nedelja. Tokom četiri celovečernja književna programa publika će moći da prati čitanja poznatih svetskih i domaćih pisaca, ekskluzivnih gostiju Festivala, kao i dva panela o savremenoj književnosti i kulturi.

Gosti Beogradskog festivala evropske književnosti su jedan od najznačajnijih savremenih nemačkih pisaca Ingo Šulce, poznati slovenački pisac Jani Virk, bosanskohercegovački romansijer, esejist i dramaturg Dževad Karahasan i romansijerka Nina Savčić.

Prvi panel Beogradskog festivala evropske književnosti posvećen je temi „Kultura u doba straha„, dok je drugi panel posvećen knjizi Danila Kiša „Iz prepiske“.

Zamišljen kao nedelja vrhunske književnosti, 11. Beogradski festival evropske književnosti odvija se pod motom: „Najbolje od svega. Najbolje za sve.

Na 11. Beogradskom festivalu evropske književnosti gostuje Literatur Cafe Goethe-Instituta Beograd.

Beogradski festival evropske književnosti je multimedijalni događaj u kome se književnost predstavlja kroz različite forme: od knjige i javnih čitanja, preko razgovora pisaca s publikom, do panela i drugih događaja.

Beogradski festival evropske književnosti održava se u sali Amerikana Doma omladine Beograda: svakog dana od 19.00 i 20.00 su čitanja poznatih domaćih i stranih pisaca.

Svi programi na Beogradskom festivalu evropske književnosti su besplatni.

11. Beogradski festival evropske književnosti – program

Sreda, 22. jun 2022.

  • Panel: Kultura u doba straha… 19.00
    Milena Bogavac, Blagoje Pantelić, Gojko Božović
    Moderatorka: Marija Nenezić
  • Na sceni: Dževad Karahasan… 20.00

Četvrtak, 23. jun 2022.

  • Panel: Danilo Kiš: Iz prepiske – glasovi iz vremena… 19.00
    Marija Nenezić, Vladan Bajčeta, Gojko Božović
  • Na sceni: Ingo Šulce… 20.00

Petak, 24. jun 2022.

  • Na sceni: Nina Savčić… 19.00
  • Na sceni: Jani Virk… 20.00

Izvor: danubeogradu.rs

 

100 years

Zašto je John Malkovich snimio film koji nikada nećete videti?

Ostvarenje „100 godina“ biće prikazano 2115. godine.

Pre nego što smo ga gledali u drugoj sezoni Mladog pape, odnosno ostvarenju koje je nazvano Novi papa, John Malkovich radio je na jednom, možda zanimljivijem projektu. Američki glumac je 2015. napravio Film koji nikada neće videti, drugačije nazvan 100 godina.

100 years

U pitanju je kratki film koji će moći da se pogleda tek 18. novembra 2115. godine. O čemu se zapravo radi?

U pitanju je odlčan marketinški trik, s obzirom na to da kratki film zapravo predstavlja reklamu za konjak Louis XIII, a sto godina je period koji je potreban da protekne između punjenja boce i puštanja u prodaju ovog ekskluzivnog pića, čija prosečna cena iznosi oko 3 hiljade dolara.

U filmu, o kojem se ne zna nijedan detalj, igraju John Malkovich, Shya Chang i Marko Zaror, a režirao ga je Roberto Rodriguez. Izašla su  tri tizera za njega, ali oni nisu deo filma, već predstavljaju reklame za Louis XIII – piće koje proizvodi francuska kompanija Rémy Martin.

Film je zaključan, a na sef je instaliran poseban tajmer koji odbrojava vreme do trenutka kada će ovo neobično ostvarenje moći da se pogleda.

Svaki od tizera predstavlja različitu viziju budućnosti.

– Kad je projekat prvi put predstavljen, bilo je nekoliko opcija o tome šta može biti budućnost. Neverovatno visoka tehnologija, kompjuterizovane verzije sveta, neko postapokaliptično doba, poluurušena civilizacija ili možda povratak prirodi… Imamo i retro budućnost kakva je zamišljana u naučnoj fantastici četrdesetih i pedesetih godina, ispričao je John Malkovich koji je, osim što glumi, učestvovao u pisanju scenarija za 100 godina

Ko će moći da pogleda 100 godina? Kompanija Rémy Martin  podelila 1000 metalnih ulaznica odabranoj publici, čiji će naslednici moći da pogledaju film, a među kojima su John Malkovich i Robert Rodriguez.

Tekst: J.M.

Fotografija: Instagram @thesomethingguyza

Izvor: harpersbazar.rs

Beogradska filharmonija i Nemanja Radulovic jpg

Beogradska filharmonija i Nemanja Radulović, 4. februar 2022.

Beogradska filharmonija i violinista Nemanja Radulović održaće koncert u petak, 4. februara 2022. od 20.00, u Kolarčevoj zadužbini.

Beogradska filharmonija i Nemanja Radulovic jpg

To će biti jedan od glavnih događaja filharmonijske koncertne sezone. Pod palicom stalnog gostujućeg dirigenta Danijela Rajskina, Radulović će sa Beogradskom filharmonijom izvesti čuveni Koncert za violinu i orkestar, P. I. Čajkovskog.

Nakon spektakularnog koncerta u Beogradu i gostovanja u Moskvi u čuvenoj sali „Čajkovski“ 2016. godine, Rajskin i Radulović će ponovo nastupiti zajedno. A filharmoničari će nakon nezaboravnog nastupa na prošlogodišnjem Bemusu, ponovo osetiti čast i ponos što dele scenu sa violinističkim megastarom, od skora i ekskluzivnim umetnikom čuvene izdavačke kuće Warner Classic.

Prodaja ulaznica počinje 31. januara od 10.00 na biletarnici Beogradske filharmonije (Studentski trg 11) kao i preko filharmonijskog onlajn sistema.

Zbog epidemijske situacije, koncert će biti održan u smanjenom kapacitetu dvorane Kolarca prema kovid restrikcijama. Za ovaj koncert, kao i za svaki nastup Beogradske filharmonije, važe mere za zaštitu zdravlja i borbu protiv pandemije koje podrazumevaju potvrde o kompletnoj imunizaciji, negativne testove ili dokaz o preležanoj bolesti.

Izvor: danubeogradu.rs

Muzej grada Beograda

Muzej grada Beograda: Božićni bazar u Konaku kneginje Ljubice

Muzej grada Beograda organizuje Božićni bazar u Sali pod svodovima u Konaku kneginje Ljubice, od 6. do 20. januara 2022. godine.

Muzej grada Beograda

Za sve ljubitelje kulture i umetnosti, arheologije i istorije ovo je prava prilika za nova saznanja o bogatoj riznici i istoriji grada Beograda, ali i za kupovinu jedinstvenih poklona i znakova pažnje za vaše najdraže, a iz bogate palete izdavačke delatnosti Muzeja grada Beograda.

Pored knjiga iz oblasti umetnosti, istorije, arhitekture, arheologije i etnologije, zbirke gravira (predstava Beograda koje su nastajale od XVI do poslednjih godina XIX veka) i brojnih šarenih suvenira kao što su magneti i vinčanske figurine, šolje, agende, cegeri i druge sitnice koje upotpunjuju svakodnevnicu, čekaju vas ljubazni kustosi sa zanimljivostima i informacijama o aktuelnostima Muzeja grada Beograda.

Svi zainteresovani Božićni bazar mogu posetiti utorkom, sredom, četvrtkom i subotom od 10.00 do 17.00, petkom od 10.00 do 18.00, nedeljom od 10.00 do 14.00, a ponedeljkom je muzej zatvoren.

Izvor: danubeogrdu.rs

heliks

HELIKS: Kristijan Krusat – Kratka teorija o putovanju i pustinji

Izdavačka kuća Heliks upravo je objavila zbirku priča „Kratka teorija o putovanju i pustinji“, nagrađenog španskog autora Kristijana Krusata.

Autor izrazitog i markantnog španskog mentaliteta, Kristijan Krusat, dobio je Nagradu Evropske unije za književnost 2013. godine, čija je komisija prepoznala u njegovom radu inovativne, hrabro infiltrirane narativne elemente.

heliks

Špansko-holandski pisac studirao je književnost i primenjenu lingvistiku u Madridu i Amsterdamu. Njegovi eseji o književnosti i prevodi teorijskih tekstova objavljeni su u mnogim svetskim književnim časopisima. Dobitnik je i međunarodne nagrade za književnost Manuel Lano.

U okviru projekta „Kreativno putovanje: odredište Evropa“ objavljena je zbirka od šest priča Kristijana Krusata pod nazivom „Kratka teorija o putovanju i pustinji„.

Istražujući sopstvene mogućnosti i domete, u prethodnim zbirkama koje je objavio, Krusat se takođe predstavlja kao jedinstveni inovator i eksperimentator na polju kratke proze, a njegov uspeh je potvrdio da u 21. veku konačno dolazi do vidljivih formalnih pomeranja i istraživanja novih formi i oblika izražavanja.

On pripovetku ne sagledava u konvencionalnom i tradicionalnom smislu. Njegova pripovetka ne sadrži klasične i poznate elemente poput naglih obrta, obavezne poente ili nezaobilazne kulminacije. Krusat ruši matricu epigonstva i ne pristaje na ideju da pripovetka mora podražavati sam život. Zato elemente koji više odlikuju roman implementira u kratku narativnu formu izbegavajući poznate sižejne zaplete, nalazeći nove načine stvaranja kompozicije.

Kratka teorija o putovanju i pustinji: autopoetika, Beograd, Pavić…

Autopoetika takođe pronalazi mesto u Krusatovim pričama, te u priči „Lena čitaocu svoje priče“ stoji sledeće:

„Ma kako neverovatno izgledalo, ta noć se završila pomirljivim zagrljajem dvojice braće, najkonvencionalnijim krajem koji se može zamisliti za jednu zaista besmislenu priču. Priče ne donose uvek iznenađenja, ma kako to čudno zvučalo. Ponekad su dosadne kao život izvan priča, mada je uopšteno govoreći sve tamo kod vas. Reci mi onda samo jednu stvar, moj čitaoče: novi koncertni klub u Bulevaru kralja Aleksandra, …, ima li on tako dobar plakat tamo spolja kao što je u mojoj priči?“

Posebno interesantno biće srpskim čitaocima što se radnja ove priče mahom dešava u Beogradu, u ulici Svetozara Radića, a reka Sava je njen svojevrsni skriveni lajtmotiv. Osnovna Krusatova inspiracija za ovu priču, kao i jedan od njegovih omiljenih pisaca svih vremena, jeste Milorad Pavić.

Iako naizgled pripoveda o dva brata koja su volela istu ženu, Krusat konstantno apostrofira čitaoce time naglašavajući važnost njihove uloge u nastanku teksta.

„Izvuci iz ove priče pouku koja ti najviše odgovara. Poveži je sa mojim danima bez tebe, pokloni joj metaforičko čitanje i sažmi moj život, jer na kraju krajeva naš život sanjaju drugi a mi činimo ono što možemo unutar blagih tmina“.

Upravo te „unutarnje blage tmine“ osobina su svih junaka iz Krusatovih priča. Uz boju peska, pustinju, doslovnu i metaforičnu, snove i strepnje, te blage tmine čine srž atmosfere ove zbirke. Umesto pravih zapleta do izražaja dolaze emocije junaka, a pustinja je zapravo simbol duhovne praznine i letargije.

Kakav je svet, i ko smo mi zaista, pitanja su koja opsedaju sve junake, čiji sentimentalni invaliditeti izbijaju u prvi plan. Osobenjak koji živi u nekoj zabiti u kamp-prikolici sa dve ljubavnice, u priči „Parcele“, vodi beskrajne razgovore sa komšinicom i njenom mačkom i razmišlja:

„Ne mislim da sam je uvredio. Proći će nekoliko sekundi dok neko od nas dvoje opet ne progovori. Nastala tišina nije neprijatna… Ko je ta žena koja me poznaje? I otkud me poznaje? Ta tišina je jednostavno tišina pustinje bez dna. Svako bi trebalo da je upozna“.

Motiv nomadskog života

U Krusatovim pričama dolazi do svojevrsnog skretanja ka unutra, ka atmosferi duha ili mentalnoj atmosferi likova.

Unutrašnja zbivanja u junacima ovih priča važnija su od deskripcije ili klasične naracije u trećem licu. Autor je sebe izbacio, on nije posrednik između likova, dela i čitaoca. Među njima se stvara neposredna veza i komunikacija. Stoga čitaoci ove junake bolje razumeju, jače shvataju i empatija je neminovna.

Tome u prilog ide i motiv nomadskog života koji se javlja u pričama, a koji je sve zastupljeniji u savremenom svetu.

Svi junaci su „stanovnici Planete“, nemaju koren i poreklo, ne označava ih mesto koje se zove dom, već ih obeležavaju sopstveni trenutni porivi i nadahnuća, a pre svega sloboda.

Svako je slobodan da bude ko hoće, da se nalazi gde hoće, da živi unutar samoga sebe. Svi osobeni individualci koji se javljaju u ovim pričama čitaocima ne deluju nimalo neobično, već se sa njima lako identifikuju.

Kratka teorija o putovanju i pustinji zbirka je o prepoznatljivoj i zgusnutoj realnosti koja nam je svima poznata, iako je retko posmatramo kao oneobičenu i začudnu, kakva ona zapravo jeste.

Krusatova stvarnost je stvarnost turističkih objekata, prepunih plaža i hotela, parkinga i kamp naselja. Ali ona je istovremeno i stvarnost emotivnih i unutrašnjih života likova koji su se prepustili svojim instinktima i odlučili da žive slobodno.

Osnovne informacije o knjizi

  • Naziv dela: Kratka teorija o putovanju i pustinji
  • Naslov originala: Breve teoría del viaje y el desierto
  • Autor: Kristijan Krusat (Cristian Crusat)
  • Prevod sa španskog: Biljana Isailović
  • Izdavač: Heliks
  • Godina izdanja: 2020.
  • Broj strana: 97

Izvor: danubeogradu.rs

muzej iluzija original 13578

Muzej iluzija

Istražite svet iluzija, doživite nemoguće i ne zaboravite da ponesete svoj omiljeni fotoaparat! Nudimo Vam intrigantno čulno i edukativno iskustvo sa pregršt novih, zanimljivih i još neviđenih iluzija!

muzej iluzija original 13578

Muzej iluzija predstavlja franšizu jednog od najbrže rastućih muzejskih lanaca, koji je do 2020. godine otvoren u više od 20 svetskih gradova. Prostire se na 3 nivoa i poseduje mnoštvo naučnih eksponata, od kojih je većina interaktivna.

Otvaramo prostor za izlet u svet koji očarava sve generacije!

Svet koji predstavlja savršeno mesto za nova iskustva i uživanje s prijateljima ili porodicom.

Posetite nas i budite sigurni da nećete verovati sopstvenim očima jer će Vam svet iluzija poljuljati poverenje u čula. Ne propustite priliku da naučite ponešto o percepciji, ljudskom mozgu i saznate više o naukama poput optike, geometrije, biologije i psihologije. Nakon posete Muzeju ćete razumeti zašto Vaše oči vide stvari koje mozak ne razume.

Hrabro uskočite u vrtlog iluzije koju stvara Vortex tunel. Vortex će Vas potpuno izbezumiti i naterati da se svojski borite u napredovanju kroz rotirajući cilindar i nastojanju da napravite svaki sledeći korak po potpuno ravnoj i stabilnoj površini.

Odigrajte partiju pokera sa svojih 5 klonova, uživajte u zbirci holograma ili poslužite nečiju glavu na tanjiru! Izgubite se u beskonačnoj sobi, istražite odnose veličina i fotografišite se u svim, ali baš u svim nemogućim pozama!

Odvažite se da zakoračite u svet iluzija koji Vas neće ostaviti ravnodušnim i podsetite se da su pretpostavke koje imamo o svetu koji nas okružuje ponekad zaista samo – pretpostavke.

Na samom kraju se zaustavite u pametnom šopu – prostoru sa didaktičkim igrama i mozgalicama i ponesite sa sobom sećanje na nezaboravan doživljaj!

Radno vreme:

Ponedeljak – Nedelja
9:00 – 21:00

ms koncert

MARIJA ŠERIFOVIĆ – druga strana ploče

INFO ORGANIZATORA (16.09.2020):

MARIJA ŠERIFOVIĆ – Druga strana ploče vol.2

14.decembar 2020.godine, 20h – Sava Centar

 

Zbog Odluke Vlade Republike Srbije o ograničenom broju posetilaca u zatvorenom prostoru, koncert Marije Šerifović koji je prvobitno bio zakazan za 26.mart, pa naknadno odložen za 28.april, 10.jun i 15. oktobar, zbog nepromenjene situacije u zemlji, biće pomeren na 14.decembar.

Sve ulaznice kupljene za 26.mart, 28.april, 10.jun i 15. oktobar važiće i za novi datum održavanja koncerta – 14.decembar.

Kao što je i obećala, jedna od najvećih regionalnih pop zvezda i pevačica impresivnog vokala, Marija Šerifović nastavlja da niže koncerte ‘Druga strana ploče vol. 2’ u beogradskom Centru Sava.

ms koncert

Nakon prošlogodišnjeg ogromnog uspeha, kada je čak šest puta rasprodala ovu dvoranu i sve fanove ostavila bez teksta interpretacijom i repertoarom, i rasprodatih koncerata zakazanih za 08, 09. i 11.mart 2020.godine, Marija je odlučila da svoje magično putovanje nastavi na četvrtom koncertu –14.decembra, sa svima onima koji znaju da prepoznaju emociju koju prenosi.

I ovog puta Marija je odabrala pesme izvodjača koji su je oblikovali kao umetnika i koji su na nju ostavili neizbrisiv trag.

“Presrećna sam što je moja ideja o Drugoj strani ploče naišla na tako dobar prijem kod publike i drago mi je što su ljudi prepoznali ono što sam imala da im kažem. Ovog puta obećavam još više suza i još više smeha! Vidimo se u Sava Centru!’ rekla je Marija.

tricky original 13184

TRICKY u Beogradu!

Dom omladine Beograda, Sala Amerikana
Makedonska 22, 11000 Beograd

tricky original 13184

 

Legendarni trip-hop muzičar i producent Triki (Tricky) održaće koncert 23. februara 2021. godine (21:00) u dvorani „Amerikana“ Doma omladine Beograda.

Legendarni trip-hop muzičar i producent Triki (Tricky) održaće koncert 23. februara 2021. godine (21:00) u dvorani „Amerikana“ Doma omladine Beograda. 

Beogradski koncert, prethodno najavljen za ovo proleće, a potom odložen zbog Kovid-19, Tricky će održati u okviru evropske turneje povodom novog albuma „Fall To Pieces“, koji treba da se pojavi 4. septembra.

Novi album nedavno je najavio singl „Fall Please“ koji poseduje čudnovatu, uvrnutu pristupačnost koja je iznenadila i samog njegovog tvorca Trikija:

„Sa ‘Fall Please’ uspeo sam da postignem nešto što nikad ranije nisam bio u stanju, a to je da pesmu svi mogu da osete, čak i ljudi koji ne poznaju moju muziku. Ovo je moja verzija pop muzike. Ovde sam se najviše približio pravljenu popa“.

„Fall to Pieces“ se u većini pesama oslanja na glas pevačice Marte Zlakovske, koju je Triki otkrio na evropskoj turneji na kojoj je iznenada pred prvi koncert bio ostao bez pevačice. Kako ističe, Marta je turneju spasla od propasti.

„Mogu oceniti kad je neko skroman i prizemljen. Martu nije briga da bude slavna, samo želi da peva“, objašnjava Triki.

Nakon saradnje sa kultnim bendom Massive Attack, Tricky je objavio debi solo album “Maxinquaye” (1995), sa hitovima kao što su „Aftermath“, „Ponderosa“, „Overcome“ i „Black Steel“, postavši svetska zvezda i jedan od najuticajnijih pionira trip hopa. Triki je svoj jedinstveni muzički izraz, prepoznatljiv po višeslojnom, mračnom spoju hip hopa, alternativnog roka i rage (ragga), nastavio da razvija na ukupno 13 albuma, od kojih je poslednji bio „Ununiform“ (2017).

Ulaznice kupljene za prvobitan datum 29. aprila ostaju važeće i nije ih potrebno menjati. Ukoliko neko želi povrat kreće od 1. septembra. Potrebno je da se pošalje mejl na office@tickets.rs.

 

Izvor: www.tickets.rs

bdp priznanje

PRIZNANJE STERIJINOG POZORJA ČLANU UMETNIČKOG VEĆA BDP-A

Slobodan Obradović, član Umetničkog veća Beogradskog dramskog pozorišta, dobitnik je ovogodišnje Sterijine nagrade za dramaturgiju na nedavno završenom 65. Festivalu.

bdp priznanje

Žiri Sterijinog pozorja – Almir Bašović, dramski pisac, predsednik, Jelena Mijović, dramaturškinja, Igor Burić, pozorišni kritičar, Željko Hubač, dramski pisac, i Robert Lenard, reditelj, video je od 26. septembra do 3. oktobra 2020. sedam predstava u takmičarskoj selekciji po izboru Svetislava Jovanova i između ostalih priznanja, dodelio Sterijina nagradu za dramaturgiju – Slobodanu Obradoviću za predstavu “Radnička hronika” Petra Mihajlovića, u režiji Veljka Mićunovića i izvođenju Narodnog pozorišta iz Subotice.

Obradović je do sada sarađivao sa BDP-om, kao dramaturg i autor na tri projekta: “Iz života insekata” Karela Čapeka, u režiji Ivana Vukovića; “Liliom” Ferenca Molnara, rediteljke Ane Tomović i “Ružni, prljavi, zli” u režiji Lenke Udovički.

 

Izvor: bdp.rs