zippo

ZIPPO

Amerikanac Džordž G. Blaisdell je osnovao Zippo kompaniju 1932. godine i proizveo prvi Zippo upaljač početkom 1933. godine, koji je bio inspirisan austrijsim upaljačem sličnog dizajna .
Ime je dobio po tome što Blaisdell voleo zvuk reči “zipper” ali je reč “Zippo” bila modernija i ime se nametnulo samo po sebi. 3. marta, 1936, patent je odobren i nastao je Zippo upaljač.

 

zippo

Zippo upaljač je postao popularan u SAD vojsci, posebno tokom Drugog svetskog rata. Zippo se fokusirao na proizvodnju upaljača za potrebe Američke vojske. Posle Drugog svetskog rata, Zippo upaljač se sve više koristi u reklamnim kampanjama velikih i malih firmi tokom 1960-tih. Veći deo tadašnjih Zippo upaljača su bila umetnička dela naslikana rukom, ali kako je tehnologija je evoluirala, tako je i Zippo upaljač postajao sve elegantniji. Osnovni mehanizam za Zippo upaljač je ostao nepromenjen do današnjeg dana.

5. juna 2012. godine, kompanija proizvodi svoj 500,000,000 upaljač i tako proslavlja svoj 80. rođendan.

 

Izvor: www.tompusi.rs

Dame u dimu cigara

Kada se priča o cigarama, one se obično vezujuza muškarce. Odmah se javlja slika udobnog prostora sa teškim foteljama,ispunjenog muškom energijom, u kome ‘momci’ ispijaju konjak i uživaju u finommirisu kubanskih cigara.
No žene mogu da uživaju u cigarama sa podjednakom strašću. Možda takva praksanije baš uobičajena kod nas, ali u svetu nije tako neobična. 

 

U saradnji sa Asocijacijom žena pušača cigara, grupa nezavisnih istraživača Cigar Research sprovela je prošle godine istraživanje o damamakoje puše cigare u SAD. Uzorak je obuhvatao žene i muškarce od 18 do 87 godina(prosečna starost 40), sa prosečnim pušačkim stažom od 6,3 godina. 
Jedno od glavnih pitanja koje su istraživači želeli da razjasne bilo je da ližene i muškarci puše cigare iz istih razloga, odnosno da li one u njima budeista osećanja. 
Pokazalo se da po tom pitanju postoji bitna razlika među polovima. Muškarci sumahom isticali da ih cigare smiruju (97%), dok je 76% žena navelo to kao jedanod razloga pušenja. Žene su isticale da cigare čine da se osećaju snažnim (24%),atraktivnim (25%), jakim (15%), zabavnim (43%) i buntovnim (22%). Muškarci su udaleko manjem broju davali takve odgovore. 

Istraživanje je pokazalo da je značajan broj žena lojalan određenom brenducigara. One ih u velikom broju kupuju preko Interneta, a kada kupuju lično,biraju one radnje u kojima se osećaju ‘prijatno’ (kod nekih drugih odgovoranavode da ih u radnjama tretiraju kao amatere). 
Na iznenađenje ispitivača, pokazalo se da dizajn ne ostavlja preterano snažanutisak na dame. Čak 73% je indiferentno na dizajn kutije, a 55% na dizajnetikete. 

 

Mada istraživanje nije moglo da pokaže koliko žena puši cigare, jesteilustrovalo koliko često posežu za cigarama. Prosečna ispitanica puši 3-5cigara mesečno ili otprilike jednu nedeljno. Mada je sasvim jasno da žene pušemanje cigara od muškaraca, 13% ipak puši po jednu, a 7% dve cigare na dan. 
U proseku (43%), ispitanice godišnje troše između 100 i 500 dolara na cigare,dok 24% troši između 500 i 1000 dolara. 
Na pitanje šta ih motiviše da puše cigare, 59% je odgovorilo da im se sviđanjihov ukus, što potvrđuje da to zaista čine iz zadovoljstva, a ne radipomodarstva ili stvaranja određenog imidža. 

Dobra kubanska cigara – Vrhunsko uživanje intelektualaca i moćnika

Dobra kubanska cigara je zaštitni znak svakog Hedoniste koji držido sebe i obavezni statusni simbol po kom se prepoznaju uspešni ljudi. Simbolluksuza, prestiža i Kube, cigare su vekovima unazad jedna od omiljenih’sitnica’ pravih Hedonista…Simbolu uspeha, moći i seksipila teško je odoleti.Pa tako nije ni više od 80 procenata državnika i vlasnika velikih kompanija, ada ne govorimo o slavnim ličnostima iz svih sfera života.

 

‘Dim dobre kubanske cigare zatvara vrata svim vulgarnostima ovogsveta’ – napisao je Franc List. Princ od Velsa, budući kralj Edvard VII koji jeu svoje vreme diktirao Evropsku modu, bio jedan od predanih pušača, bez obzira nato što mu je majka, kraljica Viktorija, besnela zbog dima pa je čak dozvoliopušenje na dvoru.

Kada prvi put zapalite kubansku cigaretu, osećate se kao ‘ugaćama’, tvrde poznavaoci. Razlog je što svako misli da mu svi prate svakipokret. Posle prve, teško je ponovo priviknuti se na cigarete. Nema višeposezanja zbog navike i frustracije, već samo i isključivo iz zadovoljstvapušenja koje je mnogo više od pomodarskog pućkanja. Svako paljenje cigare jemali ritual koji vas uvodi iza dimne zavese pušačkog raja…

Mnoge slavne ličnosti istorije i današnjice oprobale su se uumetnosti pušenja i bili presudni za popularizaciju kulta cigara. ArnoldŠvarceneger, Albert Ajnštajn, Džejms Vuds, Čarli Čaplin, Vupi Goldberg, BilKozbi, Džek Nikolson, Tom Selek, Šeron Stoun, Demi Mur, model LindaEvanđelista, Selma Hajek, Madona, Alfred Hičkok, Francis Ford Coppola, SergioLeone i Sam Peckinpah, Brus Vilis, Deni de Vito, Silvester Stalone, PirsBrosnan, Klaudija Šifer, Karmen Elektra…

Najveći poznati uživalac cigara je svakako bio ser Vinston Čerčil.Govorilo se da je u proseku uživao u 4.000 cigara godišnje. Naime, pušio jeizmeđu osam i deset cigara dnevno, mada ih je češće ostavljao da izgore sve doposlednjeg inča u pepeljari da bi mogao kasnije da ih žvaće. Da bi sprečiopreterano vlaženje i razvaljivanje omiljene žvakalice, smislio je da omota okodela koji stavlja u usta braon papir sa lepkom. Ispostavilo se da je takoumanjio i količinu nikotina koji je unosio žvakanjem. Kada se preselio na svojeseosko imanje ‘Čartvel’ osoblje je čuvalo ostatke cigara za baštovanakoji je voleo da ih razvali i sadržaj spali u svojoj luli. Danas se varijanta’belibando’ može naći na jeftinim cigarama, ali kao plastični’dodatak’. U Čerčilovu čast danas postoji standardna veličina, Churcill size,za cigare duge 7 inča (17,8 cm) i obima oko 48 koju je smatrao za perfektanzavršetak dobrog dana. 

 

Preuzeto sa sajta www.postantiqua.com 

Najskuplji dim na svetu

Pre više od četrdesetgodina surovi komunizam je proizveo kohibu, svoju perjanicu kubanske industrijecigara, do danas najcenjeniju i najskuplju cigaru na svetu. Smatra se da jeprva kohiba napravljena 1966. godine za predsednika Fidela Kastra. Bila je zamišljenakao protokolarna cigara, srednje punoće, koja je služila u prezentacijske svrheza članove kubanske vlade, diplomatske službenike i lokalne moćnike. Ime kohibadolazi od drevne Taino indijanske reči za smotano duvansko lišće, koje jeKolumbo prvi put video kod kubanskih starosedelaca. Na svetsko tržište konačnoizlazi 1982. godine.

 

Za promociju ovog’novog’ brenda, kao idealna manifestacija, poslužilo je svetsko fudbalskoprvenstvo u Španiji. Kohiba u tu svrhu izlazi sa tri veličine cigara: panatela,korona especial i lancero, nešto kasnije dodate su još tri vrste: robusto,exquistto i esplendido, koje u kompletu sa prethodne tri vrste čine kohibinuklasičnu liniju (‘Linea Clasica’) koja je nešto jače arome, za razliku odprve linije koja je srednje arome. Šarm kohibine arome leži upravo u posebnostiodabira duvana, načina na koji je on odležan i specifičnoj trostrukojfermentaciji, procesu gde se prirodnim putem iz duvana oslobađa amonijak, inačezaslužan za težak i loš miris loših cigara. Povodom petstote godišnjiceKolumbovog dolaska u novi svet, na tržištu se pojavljuje linija ‘1492’, kojase sastojala od pet vrsta cigara, od kojih je svaka simbolizovala po jedan vekod otkrića do 1992. godine, pa tako postoje modeli: siglo I, siglo II, sigloIII, siglo IV i siglo V. Početkom novog milenijuma dodata je i siglo VI. Svecigare u kohibinom asortimanu su ručno rolane, osim cigarilosa mini i club. NaHabanos festivalu predstavljena je do sada najskuplja cigara na svetu, kohiba’behike’. Behike na jeziku drevnih Taino indijanaca znači poglavica – vrač.Behike je navodno cigara jače punoće, sa notom vanile. Kažemo navodno, jer jeukus još uvek tajna. Ručno je srolano 4.000 cigara i sve su numerisane. Motalaih je ista osoba, Norma Fernandez, najbolja motačica, koja u Kohibi radi već 39godina. Na tržište će izaći u ekskluzivnoj, limitiranoj seriji od stospecijalno izrađenih kutija-ovlaživača, tako zvanih humidora, koje je izradilaprestižna pariska kuća ‘Elie Bleu’. U svakom humidoru, koji jeizrađen od kože gigantske pacifičke raže, kedra i platine, nalaziće se početrdeset cigara za koje je potrebno izdvojiti 18.800 dolara, ili 440 dolara zajednu cigaru.

Preuzeto sa sajtawww.pregled.rs 

Istorija cigara

 Ljubiteljicigara, vežite cigarete i ugasite pojaseve! Odnosno, obrnuto… U narednih parnastavaka Vam donosimo malu školu cigara, odnosno mali hedonistički vodič krozsvet cigara za početnike, a verujemo da će i iskusni cigarerosi pronaći neštošto nisu znali o svom omiljenom hedonizmu. Počeci, poreklo različitih vrsta ijedna mala revolucionarna zemlja koja je proslavila ovaj užitak širom sveta…Dobrodošli na jednu egzotičnu turu!

Pa da počnemo…

Amerika je uživala u ‘lisnom’ duvanu još pre hiljadu godina, doksu Evropljani morali da sačekaju Kolumba, koji im je prvi doneo duvan tek davne1492-e godine. Od tada se puno radilo na njegovom usavršavanju i popularnosti.Pružamo vam mogućnost da se upoznate sa istorijom cigareta, sa stvarnimopasnostima po zdravlje koje one nose, kao i kako da naučite da odaberete pravui uživate u njoj.

Cigare, kuba i njihova istorija

Većina ljudi veruje da je Kolumbo ispisao prvu stranicu duvanskeistorije onog trenutka kada je otkrio Kubu, oktobra 1492., poslavši svoja dvačoveka da ispitaju ostrvo i upoznaju se sa starosedeocima. Toliko o slavnomKolumbu i njegovoj hrabrosti! Dobro, jeste on bio važan, ali očigledno jenjegov nadaleko slavljeni avanturistički i istraživački duh bio malo precenjen.Vrativši se u Evropu, ‘navukao’ je Špance na tadašnji vid uživanja duvana,tačnije udisanje dima gorućeg lišća duvana kroz nekakvu cev u obliku slova Y,njima poznatijoj kao tobako. 

Lišće duvana i ‘cevka’ su posle tako upečatljive premijere odnetipravo za Španiju gde su u naredna dva veka ljudi marljivo radili i usavršavaliizum dok nisu dobili krajnji rezultat, cigaretu kakvu mi danas znamo. Prva’tura’ je napravljena u Sevilji i to pod budnim okom španske krune. Iako jeduvan uzgajan i na drugim karipskim ostrvima već polovinom XIV-og veka, Kuba jebila i ostala mesto na kome se uzgaja i proizvodi najkvaliteniji duvan nasvetu. 

Uz svu tu popularnost koju je duvan stekao, širom sveta su nicalapolja duvana i fabrike u kojima se on preradjivao u nama dobro znane cigarete. Američkipredsetnik, Džon F. Kenedi, je zabranio uvoz u Ameriku februara 1962-e,otvorivši tako vrata najvećeg tržišta drugim zemljama i njihovim ponudama. Mi,kao i ostatak sveta, nemamo tih problema, ali pretpostavljate da je ova, kao isvaka druga prohibicija dale potpuno suprotne rezultate u SAD. Nakon američkezabrane, cigare su postale obavezan dodatak uživanjima svih poznatih inepoznatih amerčkih protivnika sa istoka (svi se bar malo sećamo toga).

Danas se, pored neprevaziđenih i sve skupljih kubanskih,komzumiraju i takozvane fabričke cigare, kao i one finije, ručno proizvedenebilo u Dominikanskoj republici, Hondurasu, Nikaragvi, Meksiku ili Indoneziji.

zz-756560576

Top Cigare i slavni ljubitelji cigara

Ako je ovavrsta Hedonizma i za Vas nešto izmedu slatkog poroka i dobrogsocijalno-poslovnog imidža, sekcija Cigare Vam preporučuje brendove cigara kojisu trenutno u samom svetskom vrhu:

    * ‘Sol Cubano Connecticut’
    * ‘Aficionado’
    * ‘Rocky Patel Vintage 92’
    * ‘Sancho Panza’
    * ‘Cusano 18’
    * ‘Sol Cubano Corojo’
    * ‘Oliva – Flor de Oliva’

 

 

Zaradoznale …

Cigare se, osim po kvalitetu, upotrebi (prilika, društvo, doba dana,ambijenta…), dele i po oblicima. Jedan od najpopularnijih je, svakako, onajnazvan po Vinstonu Čerčilu, jednom od najslavnijih pušača ‘Havane’.Čerčil je pušio 14-16 cigara dnevno ili 250.000 za života! Sa njim i Kastromse, po broju popušenih cigara, takmičio i Orson Vels. U njegovom filmu’Dodir zla’, Marlena Ditrih ima 1958. jednu od najranijih ženskihuloga sa cigarom. Medu imenima pasioniranih ljubitelja cigara su i Oskar Vajld,Hičkok, Kenedi, Švarceneger, Pavaroti, Ruzvelt, kralj Husein i Maradona.
 
Mira Marković

 

zzzzzzzzzzzzz-2077758112

Ugasite cigaretu na pola!

Šest metoda za pušače kako daumanje rizike od bolesti uzrokovanih duvanom. Najviše otrova u pluća stiže kadase puši do filtera. Iako je najbolja stvar koju možete da uradite da bistesmanjili zdravstvene posledice pušenja da ostavite cigarete, uvek možete daprobate da smanjite zdravstvenu štetu čak i ako ste još pušač.

 

 
U cigareti do sada nije pronađena nijedna korisna materija, a potvrđeno jeprisustvo 7.600 različitih štetnih komponenti i 70 kancerogenih – kažeprimarijus dr Petar Borović, predsednik Saveza Srbije protiv pušenja. – Pušačine mogu mnogo toga da urade da bi cigaretu učinili manje štetnom, ali trebabarem da probaju, pre nego što odluče da prestanu i na taj način oslobode svojetelo otrova.

 

1. Nikadanemojte pušiti cigaretu do kraja
– Uvek se zaustavite bar na polovini cigarete – preporučuje dr Borović. – Dokcigareta gori, nesagoreli delovi duvana u značajnoj meri zadržavaju otrove naputu ka plućima. Kako se dužina cigarete smanjuje, nesagorelih delova je svemanje i ta barijera se smanjuje, pa je priliv otrova u pluća sve veći.’Kritična’ tačka je polovina cigarete, kada je najkasnije treba baciti, anikako je ne pušiti ‘do filtera’.

 

2. Pijtemnogo tečnosti
Unošenje dovoljne količine tečnosti neophodno je i potpuno zdravom organizmu dabi funkcionisao. Ali, da bi pokušali da smanje štetu od cigareta, pušači trebada uzimaju više tečnosti i to obavezno pre jela.
– Potrebno je minut ili dva pre jela uzeti čašu-dve vode, pre doručka, ručka ivečere – objašnjava dr Borović. – Ovo nikako ne treba raditi za vreme obroka,ni posle. Kod pušača vremenom se ‘blokira’ kako osećaj mirisa, tako i osećaj zažeđ, pa oni signal žeđi tumače kao želju za još jednom cigaretom. Uzimanjemvode pre obroka sprečava se potpuna dehidratacija organizma.

 

3. Jeditemnogo svežeg voća i povrća
Veće količine svežeg voća i povrća su obavezne za pušače i to najmanje po 600 gvoća i 300 g povrća dnevno, najbolje svežeg. Povrće nikako ne treba začinjavatisirćetom, već limunovim sokom.
Za pušače je veoma značajno belo grožđe, i treba da ga jedu što više, da biprobali da umanje rizik od raka pluća, dodaje naš sagovornik.
Istraživači širom sveta došli su do zaključka da kukuruz šećerac, luk, đumbir,pomorandže, kopriva mogu da pomognu pušačima da bar malo podignu odbrambenemoći organizma.

 

4. Jeditehranu koja smanjuje želju za cigaretama
Za neku hranu se smatra da umanjuje želju za cigaretama, jer utiče da nikotinduže kruži po organizmu, pa se interval između cigareta produžava. Svaka popušenacigareta manje, znači i manje štete po organizam, pa se zato pušačima obaveznopreporučuje sveži paradajz u ishrani. Takve ‘moći’ priprisuju se i ovsu, suvomgrožđu, bademu, spanaću, blitvi…

5. Svakodnevno raditefizičke vežbe u prirodi
Ovo nije savet, već neophodnost, pušači bi morali svakog dana da rade fizičkevežbe, u prirodi, umerenim tempom. Pušenje u kombinaciji sa fizičkomneaktivnošću višestruko pogoršava rizike od obolevanja. Zato redovno vežbanjeshvatite ne kao preventivu, već kao ‘spasavanje’.

 

6. Neuzimajte kafu i cigarete istovremeno
Jedna od omiljenih kombinacija pušača ujedno može da bude i najpogubnija. Kafavišestruko pojačava dejstvo štetnih materija iz cigareta, pa je neophodno da,ako ikako možete, ta dva užitka razdvojite.

Izvor: www.novosti.rs