Posts in category: Piće

Kafa sa alkoholom nije piće za svaki dan, ali tokom hladnih dana postaje popularan način zagrevanja.

Kafa sa alkoholom se pravi na različite načine, u zavisnosti od lokacije, a širom sveta postoje lokalni recepti. Kafa sa alkoholom može dodatno da se obogati i dekoracijom, ali osnovna funkcija ovog napitka je da zagreje, zato je posebno popularna tokom zime.

Od sredine 19. veka, kafe sa alkoholom Pharisee i Fiaker su se služili u bečkim kafeterijama; oba su bila kokteli od kafe posluženi u čaši, preliveni šlagom. Prvi je u to vreme bio poznat i u severnoj Nemačkoj i Danskoj. U Francuskoj se mešavina kafe i žestokih pića zvala Glorija.

U Austriji i Nemačkoj je popularan napitak Pharisee. Osnova je jaka, sveže pripremljena kafa, zaslađena kockama šećera i pomešana sa čašom (oko 4 cl) smeđeg ruma (rum sa Jamajke), preko toga se dodaje šlag.

Irska kafa je koktel koji se sastoji od vruće kafe, irskog viskija i šećera, preliven kremom. Kafa se pije kroz gustu kremu. Irski viski i najmanje jedna kašičica šećera prelivaju se crnom kafom i mešaju dok se potpuno ne otope. Gusta krema se pažljivo preliva preko kašičice dok ne dođe do vrha čaše.

Fiaker je bečka kafa koja se sastoji od espresa koji se obično zasladi, a zatim preliva šlagom. U kafu se dodaje alkohol, po mogućnosti voćna rakija od višnje ili šljive. Kočijaši koji voze tradicionalne bečke fijakere su veliki ljubitelji ovog pića, pa odatle i njegov naziv. Piće se povremeno ukrašava konzerviranim višnjama ili se može posuti kakaom u prahu. Obično se služi u vrućoj čaši.

Carajillo je vruće piće od kafe kojem se dodaju žestoka pića, tipično je za Španiju i latinoameričke zemalje. Njegovo poreklo datira iz vremena kada je Kuba bila španska provincija. Vojne trupe su kombinovale kafu sa rumom kako bi dobili dodatnu hrabrost. Postoji mnogo različitih načina pripreme, od jednostavnih gde se kafa samo pomeša sa alkoholom, do malo komplikovanijih gde se alkohol prvo kuva sa limunom, šećerom i cimetom, a zatim se dodaje kafa.

Caffe corretto je italijanski napitak koji se sastoji od espresa sa malom količinom alkohola, obično italijanske vrste rakije – grappa. Većina italijanskih barmena priprema napitak tako što dodaju nekoliko kapi željenog alkohola u kratak espreso, ili posluže čašicu alkohola uz kafu kako bi mušterija mogla sama da sipa alkohol u kafu.

Kafe u koje se dodaje alkohol često imaju hladnu kremastu penu koja sprečava da alkohol ispari u vrućoj kafi. Za savršenu mlečnu penu, najbolje je koristiti punomasno mleko za pravljenje krema. Kao i za šlag, sva oprema mora biti apsolutno čista kako bi se postigao pravi rezultat.

Izvor: hrana-pice-price.com

Iz Španije dolazi trend kombinovanja džina i čaja. Klasične sorte crnog i zelenog čaja se lepo slažu sa ukusom kleke i korijandera. Probajte džin sa zelenim čajem i đumbirom.

Džin je jedan od zaštitinih simbola Londona. Poznat kao tipično englesko piće: alkohol, koji je obogaćen aromama kleke i mnogim drugim sastojcima, su britanski vojnici oktrili u Holandiji, a onda su piće doneli sa sobom u Englesku, gde je brzo postalo popularno.

Barselona se, zajedno sa Londonom i Njujorkom, proslavila kao prava džin metropola. i upravo iz Španije dolazi trend kombinovanja džina i čaja. Klasične sorte crnog i zelenog čaja podržavaju ukus kleke i korijandera.

Džin se sastoji od neutralnog alkohola – koji se uglavnom dobija od žitarica ili melase – koji se zatim razblaži vodom, pa aromatizuje aromatizira. Glavni sastojak su bobice kleke, koje džinu daju posebnu aromu. U većini vrsta džina, korijander je još jedan važan sastojak. Preostali sastojci su tajna svakog proizvođača: može da se koristi i do 200 aroma u  proizvodnji džina. Među klasičnim sastojcima su: đumbir, lavanda, kora limuna i pomorandže,jabuka, sladić, muškatni oraščić i anis. Različite biljke, začini i biljne supstance – daju svakom džinu autentični profil ukusa.

Recept za džin sa zelenim čajem i đumbirom 

Sastojci:

• 60ml džina
• 60ml zelenog čaja
• 1 kašičica braon šećera
• 2 kriške đumbira
• 1 kriška krastavca
• Korica od jednog limuna
• Kockice leda

Priprema:
Stavite kriške đumbira u visoku čašu sa šećerom i dodajte kockice leda. Sipajte čaj i džin, promešajte pa dodajte krišku krastavca i limunove kore.

Da li ste znali?
Džin i tonik su nastali iz medicinskih razloga. Britanski vojnici u Indiji su konzumirali tonik sa dosta kinina kao lek za lečenje malarije. Da bi učinili izuzetno gorki „lek“ ukusnim, dodavali su mu zaslađeni džin.

Za Englesku i posebno za London, džin je u 18. veku prerastao u “tečnu kletvu”. Ekstremna potrošnja velikih količina džina, koji je bio jeftino piće za široke narodne mase, odnela je hiljade života. Zbog toga je uveden zakon koji je povećao cenu pravljenja pića i regulisao njegovu prodaju.

Izvor: www.hrana-pice-price.com

Kafa čuvenog lanca, u atraktivnim limenkama i bocama, od sada se, zahvaljujući kompaniji Mlekoprodukt, može kupiti u velikom broju radnji i benzinskih pumpi

Mlekoprodukt je postao ekskluzivni distributer Starbucks ready to drink kafe za Srbiju i Crnu Goru! Ovo znači da po prepoznatljivu Starbucks kafu sa mlekom ne morate ići do jednog od lokala iz čuvenog globalnog lanca, već nas ona čeka i na policama bolje snabdevenih prodavnica i benzinskih pumpi u limenci ili staklenoj boci atraktivnog dizajna.

– Veoma smo ponosni na to što smo udružili snage sa jednim od najcenjenijih brendova na svetu, koji se na Forbsovoj listi uspešnih brendova nalazi na visokom 6. mestu. Starbucks brend datira od 1971. godine, čija je kafa poznata po svom kvalitetu, jer se proizvodi od najkvalitetnijeg zrna kafe arabika – kažu u Mlekoproduktu, i dodaju:

– Starbucks kafu ste možda okusili u jednoj od 26.696 poslovnica širom sveta, ili od nedavno i u našoj zemlji. Prepoznatljiv ukus i miris kafe idealno se slažu sa kvalitetnim mlekom i upravo zbog toga nastaje naša zajednička saradnja, sa ciljem da vam omogućimo jedinstveno uživanje u kafi sa mlekom uvek i na svakom mestu!

Ukoliko ste ljubitelj espreso kafe, za vas je idealan Starbucks Doubleshot Espresso sa mlekom i Starbucks Doubleshot Espresso bez dodatog šećera (sa zaslađivačem), u praktičnom pakovanju, u limenkama od 200 ml. Za one koji vole kremasti ukus kafe tu je Starbucks Frappuccino u varijantama Coffee, Mocha i Caramel, u staklenom pakovanju od 250 ml.

Izvor: www.vinoifino.rs

Moka pot je nezaobilazan za pripremu kafe u Italiji, a u poslednje vreme doživljava sve veću popularnost i u drugim zemljama, posebno imajući u vidu ograničen rad kafića. Sa moka džezvom se i u kući može skuvati bogata, mirisna kafa donekle slična espresu i to bez skupe opreme.

Moka pot je aparat u kojem se kafa priprema tako što se kipuća voda pod pritiskom pare propušta kroz mlevenu kafu. Nazvan je po jemenskom gradu Mocha, a izumeo ga je italijanski inženjer Alfonso Bialetti 1933. godine. Moka pot je vrlo brzo postao jedan od osnovnih elemenata italijanske kulture. Pored Italije se danas često koristi u zemljama Evrope i Latinskoj Americi.

Kako radi moka pot?
Moka pot se može naći u različitim veličinama, a mera za jednu kafu je 50 ml. Mogu se koristiti na plinskim ili električnim ringlama i tradicionalno su izrađeni od aluminijuma, mada su ponekad izrađeni i od nerđajućeg čelika ili drugih legura.

Sastoji se od:

1. Donje posude u kojoj se sa strane nalazi sigurnosni ventill za ispuštanje pare, i do tog ventila se pun voda.
2. Levka, posude u koju se stavlja mlevena kafa. Levak ima filter kroz koji prolazi voda iz donje posude.
3. Gornjeg dela koji ima drugi metalni filter na dnu. Gornji deo se čvrsto zavrne na podnožje pre stavljanja na ringlu i tu se skuplja kafa.

Kada se moka pot stavi na odgovarajući izvor toplote, voda se dovodi do tačke ključanja i u donjoj posudi se stvara para. Para dostiže dovoljno visok pritisak da postepeno potiskuje kipuću vodu kroz levak i kroz kafu u gornju komoru, gde se sakuplja kuvana kafa. Kada je donja komora gotovo prazna, mehurići pare mešaju se sa vodom koja teče uzvodno, stvarajući karakterističan žubor i tada bi trebalo zaustaviti kuvanje uklanjanjem lonca sa ringle.

Tipična moka kafa se ekstrahuje pri relativno niskim pritiscima od 1 do 2 bara dok je standard za espresso kafu od 9 bara. Zato se kafa iz moka pota ne smatra espressom, a ima i različite karakteristike ukusa

Kako pripremiti kafu u moka potu

Korak 1
Kupite kafu samlevenu za moka pot. (Većina kafeterija prži i melje kafu, važno je napomenuti da je za moka pot). Za jednu dozu kafe od 50ml, ide oko 5g kafe što je otprilike jedna kašičica. U zavisnosti od ukusa možete povećati dozu kafe.

Korak 2
U donju posudu sipajte vruću vodu do graničnika. (podeljena su mišljenja između toga da li se sipa hladna ili vruća voda, probajte obe varijante pa odlučite koja vam više prija)

Korak 3
Napunite levak mlevenom kafom, nije potrebno da pritiskate kafu jer će to otežati prolazak vode. Dovoljno je da protresete malo levak kako bi se kafa slegla.

Korak 4
Zavrnite gornji deo posude čvrsto. Ako ste sipali vruću vodu vodite računa da se ne opečete.

Korak 5
Stavite moka pot na ringlu koja je podešena na srednju jačinu toplote.

Korak 6
Kada voda u donjoj posudi počne da ključa, pritisak će potiskivati lagano mlaz kafe u gornju posudu. Ako se ovo desi naglo, voda je prevruća, a ako se ništa ne dešava duže vreme, treba povećati temperaturu. Kada se čuje zvuk balnočića i grgoljenje, proces je završen i odmah sklonite kafu sa ringle. Sipajte i uživate.

Održavanje
Posle upotrebe oprati dobro sve elemente, pošto ostaci od kafe mogu pokvariti ukus pri sledećem kuvanju. Filter sa donje strane se skida uklanjanjem gumenog prstena i čisti sa obe strane veoma lako.

Kada je gumeni prsten nov, može promeniti ukus kafe, pa se preporučuje da se nekoliko puta skuva samo voda, kako bi se miris gume uklonio.

Izvor: www.hrana-pice-price.com

Istraživanje o potrošačkim navikama Srbije pokazalo je da se vino u Srbiji, i pored dominacije piva, iz godine u godinu pije sve više.

Agencija Demostat obavila je veliko istraživanje o konzumaciji alkoholnih pića u Srbiji. U istraživanju obavljenom na 1.300 građana Srbije pokazalo se da je pivo prvi izbor građana Srbije, ali i da se pozicija vina na našem tržištu polako popravlja.Za pivo kao prvi izbor odlučilo se 32.8 ispitanika, a njih 28.9 odsto navelo je da radije pije vino. Žestoka pića su na trećem nestu sa 14.3 odsto. Žene su, kako se ispostavilo, najzainteresovanije za vino: među ženama koje piju alkohol, 57 odsto radije će odabrati vino nego pivo.Među ljudima sa visokim i višim obrazovanjem vino je najpopularnije vino , sa udelom od 32 odsto, a za njim slede pivo sa 29 odsto i žestoka pića sa 15 odsto. U istraživanju se ispostavilo da nivo obrazovanja pravi dramatičnu razliku kada su u pitanju preferencije prema alkoholnim pićima. Srednje obrazovani ispitanici najčešće biraju pivo (44 odsto), dvostruko manje njih radije pije – 21 odsto, za žestoka pića odlučuje se 12 odsto njih, četiri odsto bira ostala pića, a 21 odsto je reklo da ne pije. Rezultati su veoma slični i za one sa osnovnim obrazovanjem.Vino se, pokazalo je istraživanje, najradije konzumira u Novom Sadu, gde je ono prvi izbor za čak 39.9 odsto ljudi, potvrđujući tako popularne predstave o ovom gradu. U Beogradu je vino prvi izbor za 32.4 odsto ljudi, a u Nišu za 27.2 odsto ispitanika.Istraživanje je prepoznalo i blagi trend promene preferencija prema vinu i pivu: u odnosu na 2017. došlo je do pada konzumiranja piva za 1,4 odsto i rasta vina za 2,8 odsto, žestokih pića za dva procenta i nekih drugih pića za 0,6 odsto.

Izvor: www.vinoifino.rs

Kejtlin Stjuart je 2017. godine proglašena za najboljeg bartendera na svetu na takmičenju “World Class”. Podelila je sa nama svoja iskustva i recept za pobednički koktel.

Kejtlin Stjuart (Kaitlyn Stewart) iz Vankuvera je u finalnom delu takmičenje imala zadatak da napravi jedan koktel koji predstavlja njen etos (karakter). Napravila je koktel sa burbonom, voćem i likerom od mleka koji je nazvala “Prosuto mleko” – jer za prosutim mlekom ne vredi plakati, što je njena životna mantra. Recept za ovaj koktel i svoja razmišljanja na temu barske kulture je podelila sa nama.

Kada i kako si započela svoju karijeru?
Počela sam da radim kao bartender pre oko 11 godina. Tada je to bio način da platim školovanje, a nije mi palo na pamet da ću od toga napraviti karijeru. Volim kreativni proces pripreme novih koktela. Deo te zabave su pokušaji i greške koji su sastavni deo tog procesa – ali kada nađete savršenu kombinaciju, zadovoljstvo je ogromno.

Šta je najteži, a šta najzabavniji deo posla bartendera?
Mislim da je najteže napraviti balans između posla i privatnog života. Radi se dugo i tipično do veoma duboko u noć, pa može biti teško da nađete motiv da ustanete rano, vežbate i jedete zdravo. Najzabavniji deo je upoznavanje i interakcija sa velikim brojem zanimljivih ljudi. Nijedan dan nije isti.

Koja je najvažnija lekcija ili savet koji si dobila tokom svoje karijere?
Kako biste bili dobar bartender morate da naučite da budete najefikasnija osoba u prostoriji. Bilo da pripremate piće ili razgovarate sa gostom, uvek morate da razmišljate tri koraka unapred. Želite da svaki gost koji uđe u vaš bar doživi vrhunsko uživanje.

Koji bi kanadski koktel ili sastojak preporučila?
Sastojak koji najviše predstavlja Kanadu je svakako javorov sirup, koji je odlična zamena za šećer, a tu su i borovnice ili jeline iglice.

Koji je tvoj omiljeni koktel?
Volim klasike, pa mi je omiljen za pripremu jednostavan Daiquiri.

RECEPT za koktel “Prosuto mleko” (Spilt Milk)

• 44ml Bulleit Bourbon
• 7ml “Sons of Vancouver” Amaretto
• 22ml Liker od mleka*
• 22ml Trešnjin grm*
• 4 kapi Angostura bitera
• 2 kriške limuna
• Prstohvat soli

Dodati sve sastojke u šejker. Snažno tresti 10-12 sekundi. Sipati preko mrvljenog leda i ukrasiti korom od limuna.

Recept za liker od mleka

Jednake količine – Punomasno mleko/ Beli šećer/ Votka

Staviti u veliku staklenu teglu i dobro promućkati. Dodati pola limuna iseckanog na kriške i pola pomorandže iseckane na kriške. Prekriti gazom i ostaviti na sobnoj temperaturi 10-12 dana. Sadržaj promešati jednom dnevno. Procediti kroz gazu ili filter za kafu 2-3 puta, dok tečnost ne postane providna. Staviti u flašu i držati u frižideru.

Recept za trešnjin grm

• 450g očišćenih trešnji
• 3 šolje belog šećera
• 3 šolje jabukovog sirćeta
• 1 cela kora limuna

U šerpu dodati trešnje i šećer. Ostaviti da se trešnje dinstaju dok ne postanu mekane. Kada trešnje počnu da se razdvajaju dodati sirće i koru limuna. Ostaviti da proključa a zatim skloniti sa ringle i ostaviti da se ohladi. Kada je mešavina ohlađena, procediti kroz fino mrežasto sito. Staviti u flašu i čuvati u frižideru

Izvor: www.hrana-pice-price.com

Piacere Italian Concept: savršeno mesto za kafu „s nogu“

Odlična kafa i još bolji kokteli sa kafom, uz domaći bakin kolač i tradicionalni italijanski koreto sasvim su dovoljan razlog da posetite Piacere Italian Concept kafeteriju, maleni lokal smešten u strogom centru Beograda.

U njemu ima mesta za svega nekoliko gostiju koji žele da sede i uživaju u ukusu kafe jer je koncept takav da se kafa pije „s nogu“, za šankom, baš kao u Italiji. Zato i bar zauzima najveći deo prostora u lokalu, a za uređenje enterijera pobrinuli su se vlasnici lokala Marko Petrović i Nikola Vajagić. Nikola je još i zadužen za pripremu kafe i koktela sa kafom od kojih bih posebno izdvojila Royal Espresso Martini. Fenomenalnog je ukusa, taman dovoljne gorčine ali je isto tako, taman, dovoljno i osvežavajući. Preporuka ide i za toplu čokoladu sa mentom i obavezni „tečni tiramisu“, šejk sa ukusom ovog italijanskog klasika.

Ova kafeterija je za sada, otvorena samo radnim danima do 18 sati.

Palmotićeva 10, Beograd
065 987 23 12

Izvor: www.vinoifino.rs

ETIKETA OMNIBUS LECTOR 2015 VINARIJE ERDEVIK OVENČALA SE PLATINASTOM MEDALJOM NA NAJZNAČAJNIJEM VINSKOM OCENJIVANJU NA PLANETI, A NAŠE VINARIJE OSVOJILE SU I TRI ZLATA

Vino kuće Erdevik, šardone Omnibus Lector 2015, postiglo je najveći uspeh u istorji našeg vinarstva osvajanjem platinaste medalje na Decanter World Wine Awards, ocenjivanju po kome se mere sva ostala na svetu! Moćno, ali elegantno vino poznate fruškogorske kuće posle pet godina sazrevanja postalo je, ocenile su sudije Dekantera, dostojno jedne od najvećih nagrada u vinskom svetu, a Srbiju je uvelo u prestižni klub zemalja koje prave vina u samom vrhu svetske ponude.

Srbija je osvojila i tri zlatne medalje, i to za Matalj Kremen Kamen Cabernet Sauvignon 2016 (95 poena), Matalj Kremen Kamen 2017 (95 poena) i Vivak Prokupac 2017 vinarije Grabak (95 poena).

Šardone Omnibus Lector odležavao je pola godine u buradima od slavonskog hrasta, a odlikuje se izraženim notama tropskog i žutog voća, mineralnim karakterom, kao i dobro integrisanim mirisima drveta i slatkih začina. Kako su ocenile sudije Dekantera, ovo je „fantastično, višeslojno vino koje odlikuje veoma intenzivan profil. Na nosu je tu moćan izraz krede i dima, za kojim slede ukusi zelene dinje, breskve i nektarine. Vino je dobro integrisano, sa dugom završnicom. Zaista impresivno“ – istakle su sudije DWWA.

Platinaste medalje dodeljuju se po sledećem principu: sva vina koja osvoje zlatne medalje prolaze ponovno degustiranje na panelu koji čine predsedavajuće i ko-predsedavajuće sudije regionalnih žirija. Vina se ocenjuju u skladu sa njihovim poreklom, tako da testiranje nije sasvim slepo: sudije su upoznate sa zemljom i regijom, sortom grožđa i godinom berbe, kao i sa okvirnom cenom. Vina koja koštaju manje od petnaest funti, a ispunjavaju vrlo stroge kriterijume za platinastu medalju, ovenčana su medaljom Best Value Platinum.

Takođe, vina koja osvoje platinastu medalju ulaze u konkurenciju za najveću nagradu Decantera, medalju Best in Show.

Ove godine na ocenjivanje DWWA prispelo je 16.537 uzoraka vina iz 56 zemalja, a njih je ocenjivalo 117 sudija, među kojima je bilo 37 nosilaca titule Master of Wine i devet Master Sommeliera. Suđenje je zbog epidemije kovid-19 održano, mimo dosadašnjeg protokola, u samoj redakciji Decantera, uz rigorozne epidemiološke mere.

Izvor: www.vinoifino.rs

NA TAKMIČENJU IWSC NAŠA PIĆA IZ DESTILERIJA TOK, STARA SOKOLOVA I OGNJENA OSVOJILE SU SREBRNE I BRONZANE MEDALJE.

Srpske rakije ovenčale su se priznanjima na prestižnom ocenjivanju IWSC u Londonu. Na takmičenju International Wine & Spirit Competition rakije iz destilerija Tok, Stara Sokolova i Ognjena osvojile su tri srebrne i dve bronzane medalje u konkurenciji više od 3.000 uzoraka alkoholnih pića iz više od 90 zemalja sveta.Kako je saopšteno u Savetu proizvođača rakije Srbije, veliki žiri međunarodnih stručnjaka dodelio je destileriji Tok dve srebrne medalje za rakije od šljive, stare četiri i pet godina. Stara Sokolova, šljivova prepečenica stara 12 godina, takođe je nagrađena srebrnom, a sedam godina stara šljivovica istog proizvođača RB Global iz Užica bronzanom medaljom. Bronzana medalja pripala je i rakiji od jabuke staroj osam godina brenda Ognjena, koju proizvodi preduzeće Braća Tomašević iz Prijepolja.

IWSC postoji već 51 godinu i smatra se jednim od najznačajnijih svetskih takmičenja za ocenu kvaliteta vina i alkoholnih proizvoda. O ozbiljnosti takmičenja govori i činjenica da se ocenjivanja obavljaju u namenski izgrađenim prostorijama, a uzorci pića se čuvaju u podrumima sa strogo kontrolisanom temperaturom, kapaciteta više od 30.000 boca. Sudije, kojih ima više od 250, ocenjuju proizvode više od 6 meseci, a u panelu su stručnjaci iz raznih sektora vinskog i destilerskog posla – nosioci titule Master of Wine, destileri, vinari, trgovci i drugi vrhunski eksperti.

Izvor: www.vinoifino.rs

U LISTU LIBERATION OBJAVLJENA JE REPORTAŽA O PODRUMU BOTUNJAC I NJENOM OSNIVAČU, KOSTI BOTUNJCU, KOJI JE OPISAN KAO MARKANTNAN VINAR BESKOMPROMISNO POSVEĆEN KVALITETU

Francuski list Liberation objavio je izuzetno pohvalnu reportažu o Podrumu Botunjac, poznatoj vinskoj kući iz Župe, koja je u potpunosti posvećena tradicionalnim i prirodnim vinarskim tehnikama. Reportaža se bavi i ličnošću Koste Botunjca, koga opisuju kao markantnog vinara zanimljive biografije i inovativnog vinarskog stila, i njegovom vinskom kućom u kojoj, kažu Francuzi, ne postoje kompromisi sa kvalitetom i vinarskim tehnologijama.- Botunjčev prvi prioritet je kvalitet, a najvažniji cilj – dobro vino – piše u uvodu teksta, uz opšte podatke o župskoj vinariji koja na 2.5 hektara gaji grožđe od koga pravi 10.000 boca godišnje.Zvezda vinarije je, navode novinari Liberasiona, Pino Botunjac, vino u potpunosti napravljeno od pino noara.- Prvi susret sa ovim vinom i njegovim vedrim aromama šumskog vođa ovaploćuje duh mesta na kome je nastalo, a koje održavaju vinar i njegova supruga Nevenka: jednostavnost, samopouzdanje i poštenje umiruju posetioca i donose mu osmeh na lice. „Na kraju krajeva, dokaz je u čaši, i šta vam više treba? Pustite vino da govori“ – navode Botunjčeve reči, predstavljajući vinara kao umetnika-slikara, inžinjera i ljubitelja istorije, za koga je vinarstvo deo uzbudljive porodične priče. Ta priča uključuje i prenošenje tajne pravljenja dobrog vina od prokupca, koju je Botunjčev deda prosledio potomcima u trenutku kada je mislio da neće preživeti zarobljeništvo u nacističkom logoru.- Prokupac je piće plemića i monaha, koji su u ovoj oblasti živeli stotinama godina. Tamna boja vina od ove autohtone sorte, arome hrasta i naglašene kiseline ne daju vam da zaboravite tajnu koju je Botunjčev deda preneo potomcima – navode francuski novinari.U Liberasionu navode i da je Botunjac danas inspiracija za mlađe vinare.- Botunjčeva vina stekla su svoju reputaciju u srpskim vinotekama i restoranima. Danas se izvoze i na sever Evrope, a Botunjčeve metode privlače pripadnike nove generacije vinara. „Idi kod Koste“, tako danas govore ljudima u Srbiji koji tragaju za prirodnim metodama za pravljenje dobrog vina. Euđenio Bera, koji radi za Slow Food pokret na Balkanu, slaže se sa ovim: „Kosta je među prvim vinarima u Srbiji koji su počeli da proizvode vina dobijena stopostotno prirodnim metodama. Danas postoji tržište za takva vina. Ono nije veliko, ali raste“ – navodi se u ovom veoma laskavom tekstu.Kosta Botunjac kaže za Vino & Fino da mu je izuzetno drago zbog toga što su se u uglednom listu odlučili da predstave baš njegovu vinariju.- Dobro vino daleko dobaci, a način na koji ja radim i stvaram je jedinstven i najteži. To je ono što su oni tražili, a predložio Euđenio Bera iz pokreta Slow Food – kaže Botunjac, vinar čiji je profil u listu Liberasion još jedan korak u pravcu boljeg predstavljanja našeg vinarstva u svetu, a naročito potencijala naših vinarija da proizvode vrhunska vina i od zahtevnih internacionalnih sorti kao što je pino noar, i od autohtonih sorti kao što je naš prokupac.

Izvor: www.vinoifino.rs