Posts in category: Piće

Osvežavajući Hugo koktel je nastao u severnoj Italiji – u južnom Tirolu, i predstavlja pravi izbor u letnjim mesecima.

Ime koktela se izgovara “Ugo” i relativno je novo piće nastalo 2005. godine, koje je postalo ozbiljna konkurencija koktelu “Aperol Spritz”. Hugo je lagan i osvežavajući koktel koji ukusom podseća na kubanski Mojito – zbog sastojaka koji su im zajednički, nana i limeta. Sirup od zove  koktelu daje slatkoću koja je dodatno istaknuta balončićima iz penušavog vina. Umesto limete može se koristi i zelena jabuka.

Recept za Hugo koktel

Sastojci:

• 100 ml penušavog vina (prosecco)
• 150 ml mineralne vode
• 1 -2 kašičice sirupa od zove
• 5 listića nane
• 2 kolutića limete
• led

Priprema:

Iseckati i izgnječiti listiće nane, i staviti ih na dno visoke čaše za vino. Dodati sirup od zove, sok od limete, penušavo vino i mineralnu vodu. Promešati dobro i dodati prema želji listiće nane, iseckanu limetu i led.

Izvor: hrana-pice-price.com

Fleur de Miraval ER2 proizveden je u saradnji sa proslavljenim vinarom iz Šampanje Pjerom Petersom

Glumac i, već duži niz godina, (su)vlasnik provansalske vinarije Chateau Miraval, Bred Pit, upravo je lansirao novi šampanjac, Fleur de Miraval ER2! Novi poduhvat odvija se u jeku spora sa Anđelinom Džoli oko vlasništva nad vinskom kućom koja iz berbe u berbu pravi sve solidnija i luksuznija vina.

Nova verzija roze šampanjca Fleur de Miraval, lansiranog prošle godine, proizveden je u saradnji sa proslavljenim vinarom iz Šampanje Pjerom Petersom, i ponovo uz strogi nadzor vinske porodice Peran, odgovorne za sva dosadašnja vina kuće Miraval.

Osnova novog izdanja popularnog rozea je vino iz berbe 2017.

– Drugo izdanje napravljeno je od 75% šardonea iz različitih berbi, a bogatstvo berbe 2012. i savršen balans berbe 2012. dali su mu dodatni kvalitet – kažu u Miravalu, dodajući da ostatak od 25% dolazi od mladog pino noara. Vino je odležavalo na kvascima tri godine i degoržirano u aprilu ove godine.

Bred Pit je rekao da je impresioniran uspehom prošlogodišnjeg šampanjca.

– ER2 u još većoj meri pomera granice, i stvorili smo nove ekstreme kvaiteta – rekao je Pit, kome je uspešna promocija vina svakako potrebna da otkloni loš publicitet nastao usled neugodnog sukoba sa bivšom suprugom oko vlasništva nad vinarijom.Vino se prodaje po ceni od 320 evra.

Izvor: www.vinoifino.rs

Ako vam je u skladištu ostalo višak ukusnih i domaćih jabuka, možete ih sačuvati za zimski period. Međutim, od njih možete napraviti i ukusno voćno vino od jabuke ili cider. Tako ćete u njemu uživati i tokom kišnih jesenjih, ali i hladnih zimskih meseci. U daljem tekstu pročitajte detaljne opise celog postupka.

Voćno vino od jabuke je vrsta alkoholnog pića koje se dobija vrenjem jabuka ili jabukovog soka uglavnom od mešavine raznih starih sorti jabuka. Jabukovo vino obično sadrži od 5,5 do 7% alkohola. Ovo vino u Južnoj Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj popularno je pod nazivom most, a u Severnoj Nemačkoj apfelwein. U Francuskoj ga nazivaju cidre, u Španiji sidra, u Sloveniji jabolčnik, u Velikoj Britaniji, Irskoj, Švedskoj i SAD-u se zove cider.

Pravljenje vina od jabuke idealan je način da upotrebite celokupni rod jabuka. Za ovaj postupak pogodni su oštećeni i ugruvani plodovi. Možete napraviti i manju količinu, mada se predlaže malo veća količina da bi jabuke mogli da iskoristite na što bolji način. Sorta jabuke koju koristite u velikoj meri će uticati na sam ukus vina. Od ovog recepta možete da dobijete oko 25 litara vina.

Potrebna oprema za pripremu jabukovog vina:

• Veća činija, kofa ili manje bure sa poklopcem, biće potrebno za fermentaciju;
• Veća kašika za mešanje;
• Nešto za ceđenje, levak sa filterom, sito, ili komad tkanine (muslin);
• Veći plastični ili stakleni balon za kasniju fermentaciju ili 5 manjih plastičnih balona. Baloni za vodu od 5 litara mogu biti dobra zamena;
• Ventil, koji dozvoljava izlazak gasova iz posude, a sprečava ulazak insekata i buba. Umesto ventila može se koristiti parče pamučne vune koje treba pričvrstiti gumicom;
• Nekoliko plastičnih cevi, odnosno creva;
• Termometar i
• Boce i pampuri za čuvanje dobijenog vina.

Sastojci:

• 15 do 20 kg jabuka
• 2,5 do 3 kg šećera
• 500 grama belog suvog grožđa, treba biti zlatno žute boje i bez semena
• Sok od 10 limuna
• Voda
• Enzim pektolaze, do 8 grama. Ne mora se koristiti ali pomaže da se vino izbistri jer kontroliše petkin u vinu.
• 5 kašičica hraniva i jedna do 2 kašičice kvasca.

Metod pravljenja cidera od jabuke

Sve što koristite od sudova i alata u procesu pravljenja cidera pre toga trebalo bi sterilisati. Postoje tri faze u pravljenju vina. Prva faza je ekstraktovanje ukusa iz jabuka i početak procesa fermentacije. Druga faza fermentisanje preostalog šećera i bistrenje vina. I u poslednjoj fazi završavanje procesa bistrenja pića i čuvanje.

Šećer je potrebno staviti u tiganj ili šerpu i preliti vodom. Zagrejte, i mešajte dok se ne istopi šećer. Nakon toga prekrijte i ostavite da se ohladi na 20 stepeni ili niže. Jabuke operite, oljuštite, očistite sredinu, i eventualna oštećenja. Stavite u veliku posudu, nalijte vodom, dodajte enzim pektolaze i dobro promešajte. Postarajte se da jabuke budu potopljene u vodi, tanjirom ili tegom. Pokrijte i ostavite da odstoji minimum 8 sati a može i preko noći. Nakon toga dodajte grožđe, šećer, isceđen limun, hranivo i kvasac. Nalijte sa 20 litara čiste hladne vode i dobro promešajte. Stavite poklopac ali ne previše čvrsto i ostavite na toplom mestu, idealna temperatura je od 20 do 25 stepeni Celzijusa.

Nakon 24 časa počinje proces fermentiranja. Mešajte svakog dana sterilnim kašikama u periodu od 10 do 14 dana. Kada fermentacija uspori procedite tečnost i prespite u sterilne balone. Ostavite na toplom mestu, i možete primetiti kako se oslobođa gas i izlazi kroz ventil.

Nakon nekog vremena fermentacija usporava, a na dnu balona se stvara sloj krupnih čestica. To mogu biti sitni delovi jabuka ili kvasac koji je uradio svoj posao. Kvasac konvertuje šećere u ugljen dioksid i alkohol. U ovoj fazi preporučuje se pretakanje vina i čišćenje od taloga. Uzmite čist prazan balon i spustite ga na zemlju a drugi sa vinom podignite na stolicu i ubacite crevo. Pretočite samo tečni deo sa što manje taloga. Ako počnete fermentaciju u oktobru ili novembru prvo pretakanje će biti u januaru ili februaru a drugo u martu ili aprilu.

Vremenom fementacija će u potpunosti prestati a to ćete znati jer gas neće prolaziti kroz ventil i kada probate vino nećete osetititi „štipanje“. Treba verovati svojim instiktima i kada procenite da je ukus dobar procedite ga opet i ostavite malo da odstoji. Voćno vino od jabuke ne može da promeni ukus stajanjem kao što može crveno, tako da nije potrebno da cider stoji godinama.

Izvor: Permaculture

Nedelja Negroni je nedeljna proslava jednog od najvećih svetskih koktela i nastojanja da se prikupi novac za dobrotvorne organizacije širom sveta.

Zabava bez alkohola? Ako to podrazumevaju barovi na Ibici, zašto ne biste i vi? Pripremili smo za vas 15 sjajnih recepata za jednako interesantne koktele bez alkohola.
Kada kažemo koktel, svakako je prva asocijacija na martini, menhetn, sangriju ili mohito.

Ali, da li ste znali da svaki od tih koktela ima i svoju “virgin” verziju koja se pravi bez alkohola. I to redovno možete poručiti u bilo kom kafiću na svetu.

Zbunjeni ste?

Zašto bi iko želeo bezalkoholni koktel, a da to nije zapravo limunada?

O čemu se zapravo radi?

Barmeni širom sveta došli su na ideju da onima koji ne piju alkohol stvore privid alkoholnog pića, zadržavajući sve sastojke i način priprema koktela osim alkohola. Tako je moguće poručiti i devičanski martini, sa sve maslinom ili mohito koji ide bez vodke.

Cela priča sa bezalkoholnim koktelima nije tu stala.

Što zbog originalnost barmena, što zbog promene svesti kod ljudi, makar onih koji ne žele da se bude mamurni posle izlaska, “devičanski” kokteli su postali i više nego popularni.

Osim što su sjajnih, osvežavajućih i inovativnih ukusa, bezalkoholni koktel u izlasku koji je zapravo zdrav? Može i to.

Ibica, Havaji i Bahami već imaju svoje verzije za plažu, klubovi Monte Karla i Dubaija svoje, a mi za vas imamo 15 najukusnijih koktela koje možete pripremati za sve važne ili manje važne događaje.

Spremite čaše za šampanjac i martini i možemo da počnemo.

#1 Citrus ledeni čaj koktel

Kombinacija ovog koktela ima svoju alkoholnu i bezalkoholnu varijantu. U zavisnosti šta više preferirate i za koga pravite koktele, osvežavajući bezalkoholni ukus pogodan je za sve prilike. Ako pak preferirate i malo alkohola, ovom koktelu možete dodati malo džina.

Sastojci

4 Earl Grey kesice čaja
¼ šolje šećera
Malo izrendane narandžine kore
2 velike narandže, iseckane
4 listića mente, plus još nekoliko za serviranje

Priprema

Stavite kesice čaja i šećer u veliki stakleni bokal i prelijte sa sedam šolja kipuće vode. Promešajte i ostavite da odstoji 15 minuta.

Sklonite kesice čaja i dodajte rendanu koru narandže i iseckanu narandžu, zajedno sa listićima mente. Ohladite od 4 do 8 sati. Sipajte čaj u duboke čaše sa ledom i pospite preostalim narandžama i mentom.

#2 Party Time topla čokolada koktel

Kakva je to zabava ako nema nečeg slatko za baš sve? Ovaj koktel je bez alkohola i možete ga slobodno servirati na dečijim zabavama. Ukrasite ga sa šarenim bombonama i uživajte u ukusu.

Sastojci

Pola šolje bele čokolade
Pola šolje sitnih šarenih bombonica
Šolja čokoladnog mleka ili pripremljene tople čokolade
(Količinu tople čokolade uskladite sa količinom koju nameravate da poslužite)

Priprema

Istopite belu čokoladu i mešajte dok me postane glatka. Sitne bombonice po izboru pomešajte na jednu gomilu. Umočite čašu prvo u topljenu čokoladu pa u šarene bombone. Ostavite u čaše u frižider da se smesa stegne. Servirajte sa toplom čokoladom.

#3 Penušavi punč od kruške

Punč je pravi izbor za sve rođendane i žurke na kojima ne želite da služite alkohol, naročito ako ih servirate u čašama za šampanjac. Uz to, sve što vam treba jeste jesenje voće.

Sastojci

2 šolje soka od kruške
Sok od jednog limuna
½ šolje šećera
2 litre bezalkoholnog piva od đumbira
Kriške sveže kruške

Priprema

U veliku staklenu činiju za punč sipajte sok od kruške, dodaje sok od limuna i mešajte istovremeno dodavajući šećer. Dodajte đumbirovo pivo i ukrasite kriškama kruške.

#4 Marakuja sangrija

Znamo da ništa ne može da zameni ukus prave sangrije, ali dajte šansu i ovoj sjajnoj kombinaciji koja će vas sigurno mislima odvesti na neka topla mesta.

Sastojci

4 šolje soka od marakuje
8 šolja mineralne vode ili piva od đumbira
1 iseckani kivi
1 iseckana narandža
1 iseckan anis
1 limeta iseckana
Pola šolje svežih brusnica

Priprema

Napunite veći bokal sa ledom. Dodajte sok, vodu i voće. Ohladite i poslužite.

#5 Bezalkoholni špricer

Ko bi rekao da koktel sa svežim grožđem svejedno može da doprinese ukusu špricera čak iako zapravo nije u pitanju vino. Ovaj sjajni letnji napitak se pravi lako i brzo, a umesto leda možete zalediti grožđice.

Sastojci

½ šolje zamrznutog grožđa
Iseckana narandža
Iseckan limun
4 šolje ohlađenog piva od đumbira
4 šolje soka od grožđa

Priprema

Sve sastojke pomešajte, ohladite i servirajte.

Pročitajte nastavak na linku www.organicnet.co

Bocu koja je u okviru svemirskog eksperimenta provela 14 meseci u orbiti ponuđena je na prodaju u aukcijskoj kući Christie’s

Privilegija posedovanja vina koje je provelo četrnaest meseci u svemiru moglo bi koštati i milion dolara, procenjuju u aukcijskoj kući Christie’s. Boca vina Petrus iz berbe 2000. koja je učestvovala u sada već čuvenom svemirskom eksperimentu stavljena je na aukciju, a srećan – i veoma imućan – kupac pored nje će dobiti i jednu bocu „običnog“ Petrusa, kako bi mogao da uporedi razlike izmeću „zemaljskog“ i „nebeskog“ vina.

– Ova boca vina Petrus 2000 označava važan korak u razvoju našeg razumevanja procesa sazrevanja vina – rekao je Tim Triptri, međunarodni direktor Kristijevog odeljenja za vina i žestoka pića.

Boca koja se nudi na prodaju jedna je iz paketa od 12 flaša iz iste berbe koje su poletele u svemir 2019. u sklopu misije po imenu WISE (Vitis Vinum In Spatium Experimentia, iliti Eksperiment sa vinom u svemiru). Nakon povratka vina iz svemira, došli su na red analiza i degustacija koja je obavljena u Bordou, na Institutu za proučavanje vina i vinove loze. Degustatori su se jednoglasno složili da je svemirsko vino drugačije sazrevalo nego zemaljsko.

– Tanini su svileniji, razvijeniji. Aromatika je u većoj meri floralna. Vino se malo brže razvijalo u svemiru – rekla je Džejn Anson, čuvena vinska kritičarka iz Dekantera.

Kupac ovog veoma prestižnog vina dobiće i specijalno dizajniranu ambalažu koju je napravila kuća Maison d’Arts Les Ateliers Victor. U njoj će se nalaziti i dekanter, čaše i vadičep napravljen od meteorita.

Aukcija, nažalost, neće biti javna, i šira javnost možda nikada neće ni saznati ko je kupac vina. Sav profit biće upućen kompaniji Space Cargo Unlimited, koja je odgovorna za ovaj veoma uspešan eksperiment sa vinom u svemiru.

Izvor: www.vinoifino.rs

Najspektakularnija saradnja muzičkih i vinskih brendova 2021. godine teško da će biti nadmašena do januara: Lejdi Gaga i Dom Perignon objedinili su snage u promociji ekskluzivne linije roze šampanjca. Tajming promocije koincidira sa objavljivanjem novog albuma Lejdi Gage po imenu Chromatica, a fotograf Nik Najt pobrinuo se da stvori dekadentan i raskošan vizuelni identitet kampanje koja u potpunosti odgovara duhu čuvenog šampanjskog brenda i ličnosti pop ikone.

Kampanja po imenu The Queendom slavi poziciju Lejdi Gage kao globalne kraljice pop muzike, a centralni elementi promocije su naročito dizajnirana boca šampanjca kao i skulptura u obliku roze vela koja služi kao kutija za bocu. Što se vina tiče, u pitanju je roze izdanje Dom Perinjona iz 2005, koje je proteklih godina oduševilo vinske kritičare, među kojima je i Džejms Sakling:

– Neverovatno dobro vino. Izuzetno je suptilno i intenzivno, sa aromama breskvi, jagoda i šlaga, uz dodatak latica ruže i kompota od bresaka. Srednjeg je do punog tela, sa ultrafinim taninima sa dodirom svile. Završnica traje više minuta – napisao je Sakling, podarivši vinu kosmički visoku ocenu od čak 99 poena.

Broj skulptura i boca ograničen je na 110, a kuća LVMH i brend Dom Perignon opredelili su se da sav profit upute na račun humanitarne fondacije Born This Way koju vode Lejdi Gaga i njena majka.

– Uvek sam mislila da je Dom Perignon simbol stvaralačkog duha. Nema pravila, osim jednog: nikada ne prestani da težiš ka zvezdama – rekla je Lejdi Gaga povodom promocije ovog ekskluzivnog vina čija cena nije javno dostupna.

Izvor: www.vinoifino.rs

Philipponat Clos des Goisses Extra Brut 2010, koju je Wine Enthusiast ocenio sa 100 poena, najuspelija je berba jednog sasvim izuzetnog šampanjca sa najtoplije pozicije u regiji

Šampanjac savršenog ukusa, iz ograničene serije, napravljen od grožđa iz vrlo posebnog vinograda, i ocenjen najvišim mogućim ocenama: Philipponat Clos des Goisses Extra Brut 2010 ispunjava sve ove kriterijume. Pritom je i slavan među poznavaocima, ali ne toliko slavan da bude očigledan snobovski izbor. Može li se očekivati više od vina, naročito za one koji za predstojeći Dan zaljubljenih traže sasvim posebnu bocu i imaju sredstava da je kupe?

Magazin Wine Enthusiast ocenio je vino Philipponat Clos des Goisses Extra Brut 2010 savršenim skorom od 100 poena, što je gest na koji se redakcije poznatih vinskih medija teško odlučuju.

– Teroar, klima, kupažiranje – sve ovo čini Šampanju veoma posebnom. A u godini za nama jedno vino je sve ove elemente spojilo u veličanstveni amalgam – naveli su u redakciji poznatog lista, dodavši da je ovo vino, kupaža 71% pino noara i 29% šardonea, zaslužilo čast da bude izabrano kao najbolje u plejadi izvanrednih vina iz Šampanje.

Philipponat Clos des Goisses Extra Brut 2010 je vino koje svakim svojim „gestom“ skreće pažnju na sebe, a prvi od njih je mesto nastanka, maleni teroar na obali reke Marne. Posredi je jedan od najstrmijih vinograda u regiji, ako ne i najstrmiji, na kome berači teškom mukom beru grozdove pino noara i šardonea. Čokoti gledaju ka jugu, a ceo teroar je najtopliji u Šampanji. Podloga od krede daje vinu karakterističnu šampanjsku mineralnost i izvanrednu teksturu. Za ostalo je zadužen izvanredan tim vinara koji predvodi Šarl Filiponat, pripadnik šesnaeste generacije čuvene vinarske dinastije.

Direktor izvoza u kući Filiponat, Tomas Žorez, kaže da je ovaj vrlo poseban vinograd podario ovom vinu izuzetno moćan karakter.

– Grožđe je ovde sveže, bogato, čisto i kompleksno. Tu su i moć i elegancija. Dubina i mineralnost – govori Žorez koji kaže da sada u kući Philipponat žale zbog toga što nisu napravili više boca: u 2010. je flaširano samo 10.000 boca ovog izvanrednog vintažnog vina, a danas je proizvodnja porasla na 25.000 boca.

Boca ovog izuzetnog šampanjca košta oko 320 evra, ako uspete da ga pronađete. Vino je sada u punoj „kondiciji“ za piće, a očekuje se da će se razvijati i rasti još niz godina – preporuka je da se otvori do 2030. godine. Podrazumeva se da ovaj plemeniti i rasni šampanjac ima i očiglednog gastronomskog parnjaka: ostrige.

Izvor: www.vinoifino.rs

Viski koji miriše na trenutak u kome pušiš dobru cigaru blagog ukusa i prisećaš se poznog prolećnog dana provedenog na obali Severnog mora, pored kamenitog bedema koji zapljuskuje more, uz slani lahor koji donosi mirise vresa i treseti.Da, viski se može opisivati i ovako, jer je svaki dobar skoč ili burbon dovoljno složen da priziva čitav svet emocija i asocijacija. U njemu možete pronaći i raskoš ukusa koji dolazi od plemenitog drveta, i evokativne nagoveštaje teroara u kojima je nastao i sazrevao.

Viski je piće koje, u svojoj škotskoj i irskoj izvedbi, u sebi krije krševitu, svedenu estetiku severa Evrope, a u američkoj evocira toplinu juga SAD, nasleđe pionirske kulture zapada ove zemlje, i preduzimljiv, praktičan duh Jenkija koji su od skromnih sastojaka slabih primarnih aroma stvorili pića sa bogatim lepezama ukusa.Kao i drugde u Evropi, Škotska i Irska, kolevke viskija (obe tvrde da je viski nastao baš kod njih), upoznale su se sa procesom destilacije preko monaha koji su ovu veštinu koristili prvo u medicinske, a potom i rekreativne svrhe. Na severu Evrope su kao bazu za destilaciju upotrebili ono što je bilo pri ruci – žitarice, i to iste one koje su se koristile u proizvodnji piva. I viski je, kada se stvari pojednostave, prirodna evolucija piva, i nastao je destilacijom pivske baze. Ovo piće dobilo je ime koje priziva slike najranijih destilera, začuđenim pred moćnim napitkom koji su stvorili: uisge beatha, voda života, direktan je prevod sa latinskog jezika na kome se izraz aqua vitae od prapočetaka destilacije koristio za sva pića sa koncentrisanim alkoholom.Od ovog skromnog početka nastalo je piće koje se danas pravi u ogromnom broju regionalnih i pojedinačnih destilerskih izraza. A za njegovu slavu širom sveta umnogome je odgovorna i popularna kultura: prohibicija u SAD, tokom koje je od 1920. do 1933. bila zabranjena prodaja alkoholnih napitaka, dovela je do procvata ilegalne trgovine viskijem i ovo piće – u svim oblicima, od užasnih, lažnih viskija do skoča koji se prodavao u “spikizi” lokalima po astronomskim cenama – postalo je deo mitologije uzbudljive ere prohibicije, sa svim njenim ekscesima.

SKOČ

U najkraćem, skoč je viski koji je napravljen u Škotskoj od ječmenog slada ili slada nekog drugog žita. U drugom slučaju, viski mora da nosi oznaku “grain whiskey”. Škotska pravila o destilovanju viskija stroga su i precizna: svaki skoč na tržitu sazrevao je u drvenom buretu najmanje tri godine, a na svakoj boci viskija mora da bude naznačena starost najmlađeg viskija u mešavini. Sledeći ova pravila, različiti škotski regioni razvili su i različite stilove viskija. Speyside je vodeći region, u kome se proizvodi više od 60 procenata singl malt skoča, i čuven je po viskijima sa puno slasti i malo ili nimalo treseta – Glenlivet, Glenfiddich, Macallan možda su i najbolji primeri. Highlands, sever Škotske, proizvodi snažne viskije, slasne i bogate: Glenmorangie, Dalmore…Na ostrvu Islay proizvode se viskiji kao što je Caol Ila, opisan u prvom pasusu ovog teksta: tipičan viski sa jakom notom dimljenog treseta. Lowlands proizvodi viski bez treseta, blage, lake arome – Auchentoshan, Glenkinchie. Campbeltown viskiji odlikuju se suvim, slankastim ukusom sa dosta dima, donekle nalik viskijma iz oblasti Islands, kao što su Talisker i Jura.

Kao jedan od ključnih sastojaka skoča, ječam koji se bira za pravljenje viskija mora da ima tačno određene karakteristike. Idealan je onaj koji raste na istočnoj obali Škotske, gde kiše nema previše a tle je peskovito; potom, ječam koji se bira za viski nema preveliku količinu azota, ima krupno zrno i brzo klija. I tu ima još desetak finesa koje doprinose tome da je od 5.500 sorti ječma samo deset odobreno za upotrebu u industriji viskija u Škotskoj.Macallan – najskuplji viski na svetuProšlog oktobra, viski Macallan Fine and Rare 60-Year-Old 1926 prodat je na aukciji za 1.9 miliona dolara, čime se potvrdila reputacija destilerije Macallan kao proizvođača najskupljeg viskija na planeti. Ova kuća osnovana je 1824. godine, a sedamdesetih godina prošlog veka njeni vlasnici vešto su iskoristili trend uspona singl malt viskija i do danas se etablirali kao proizvođač najluksuznijih viskija na planeti. Njihova redovna ponuda viskija neobično je široka – od izvanrednog a pristupačnog Double Cask Gold, do čuvenog Macallan 1950 koji košta kao solidan stan u Beogradu.

IRSKI VISKI

Jameson, Bushmills, Connemara… Evokativna keltska imena irskih viskija danas su uobičajena na listama pića u barovima širom sveta. Nije uvek bilo tako: nakon devetnaestog veka u kome su irski viskiji bili daleko popularniji od škotskih, usledio je dug period zalaska koji se zapravo okončao tek pre deceniju ili dve. Ljubitelji blagih, nežnih viskija pozdravili su povratak irske kapljice, koja se, uz samo jedan izuzetak, Connemara, pravi bez korišćenja treseta.

BURBON

Burbon je najviši izraz američke destilerske kulture. Može se piti sam ili u koktelima, koje su u Americi dva veka razvijali do savršenstva. Ukus burbona, pomalo težak i uvek veoma aromatičan – uvek su tu slatke note vanile, karamela, meda – podseća na raskošno i toplo leto u jednakoj meri u kojoj ukus skoča podseća na jesen. Glavna razlika između burbona i viskija je u izboru primarnog sastojka. Burbon se pravi od najmanje 51 procenta kukuruza, i to je ono što burbon izdvaja od viskija Destilat mora da sazreva u novom – otud ta snaga ukusa – drvenom buretu, da ima najmanje 40 procenata alkohola i da bude proizveden na tlu SAD. Ako ne ispunjava ove uslove, nije burbon.

Što se kukuruza za burbon tiče, to je isti onaj koji se melje u projino brašno ili kuva i peče na klipu: većina vrsta kukuruza ima 75% skroba i to je sve što je potrebno za dobar burbon. Jedino je bitno da je klip potpuno zreo.

TENESI VISKI

Ako ćemo da natežemo poslovični mak na konac, viski iz Tenesija takođe je burbon. Sastojci su isti, stil proizvodnje je isti i jedino što ga razlikuje od klasičnog burbona je dodatan korak u proizvodnji, poznat kao Lincoln County Process: u pitanju je filtriranje viskija pomoću ćumura. I taj korak, kao i ogromna upornost žitelja Tenesija u nameri da jedna određena vrsta viskija nosi ime po toj saveznoj državi SAD, doveli su do toga da se, recimo, Jack Daniel’s, jedan od najpoznatijih viskija na svetu, identifikuje sa Tenesijem.

VISKI OD RAŽI

Pomalo grub, i uvek jak na začinskim notama, ovaj viski ima snažan “narodski” karakter, a u prošlosti se pre svega pio u severoistočnim, jenkijevskim saveznim državama SAD. Nakon okončanja američke prohibicije, ovaj je viski, činilo se, trajno izašao iz mode kako bi ustupio mesto mekšim ukusima običnog viskija i burbona. No, pre dvadesetak godina počela je, isprva stidljiva a danas u punom zamahu, renesansa ove, vrlo muževne vrste viskija koja se odlično slaže sa, recimo, muzikom Brusa Springstina.

JAPANSKI VISKI

Poznavaoci žestokih pića danas izuzetno cene japanski viski, a za neke brendove, kao što su Hibiki, Nikka i Yamazaki, asocijativno se vezuju pojmovi izuzetnog kvaliteta, postojanosti arome i inteligentne promocije. Ko bi rekao da se do 2000. japanski viskiji praktično nisu ni izvozili? Viski se u Japanu komercijalno proizvodi već stotinak godina, a u XXI veku i ostatak sveta je prepoznao činjenicu da su japanski destileri do kraja prigrlili koncept poznat kao “kaizen”, filozofiju neprekidnog napredovanja i učenja. Japanski viskiji su prevalili dalek put od osrednjih kopija skoča, preko izjednačenja u kvalitetu sa vrhunskim singl malt viskijima, pa do tačke na kojoj su danas, u kojoj viskiji kao Nikka Yoichi i Yamazaki Bourbon Cask često dobijaju više ocene od degustatora od najboljih viskija Škotske.

KANADSKI VISKI

Ovaj se viski uglavnom pravi od kukuruza i raži. Neki kanadski viskiji prave se i od ječma. Sazreva tri godine, isto kao škotski viski. Kanadski viski ima vrlo prepoznatljiv aromatski profil – drugačiji način destilacije, sa visokim procentom alkohola u destilatu, dovodi do stvaranja pića sa dosta manje nusprodukata fermentacije – estera i aldehida -nego što je to slučaj sa viskijima iz SAD. Ovo mu daje blag ukus, a iskusni potrošači tvrde i da je mamurluk od kanadskih viskija osetno slabiji. Iz oba razloga, odličan je za spravljanje koktela.

Pročitajte više na: www.vinoifino.rs

Rum je jedno od najstarijih alkoholnih pića na svetu, a pored toga što se koristi kao piće, popularan je i sastojak u kuvanju.

Rum je prvi put destilovan na plantažama šećerne trske na Karibima, a veruje se da su prva fermentisana pića proizvedena od soka od šećerne trske nastala u Aziji. Od prvog proizvoda koji je bio niskog kvaliteta, tokom nekoliko vekova unapređivanja procesa destilacije, dobio se rum koji je danas popularan.

Kada se šećer izdvoji iz šećerne trske, ostaje gusti, tamno smeđi sirup – melasa, koji sadrži do 60 procenata šećera. Kvasac i voda dodaju se osnovnom sastojku kako bi se započeo proces fermentacije. Kvasac koji se koristi će definisati konačni profil ukusa i arome ruma. Za proizvodnju svetlijeg ruma koristi se kvasac koji brže radi, dok se sporiji kvasci koriste za rum jačeg ukusa.

Rezultat ovog procesa je jedna vrsta šećernog vina, koje se zatim destiluje. Beli rum sazreva u buradima od nerđajućeg čelika. Skladištenjem u drvenom buretu rum poprima smeđu boju. Često se koriste i bačve od hrastovog drveta, i to one u kojima su stajali viski vina ili konjak kako bi se dodatno obogatio ukus ruma. Tamno smeđi rum je takođe često dodatno obojen karamelom.

Najpoznatiji rum je onaj sa Kariba i iz Centralne i Južne Amerike. Međutim, rum se takođe proizvodi u Aziji, Australiji, Indiji i u nekim evropskim zemljama.

Ako se služi čist, rum bi trebalo da bude sobne temperature. Premijum piće se pijucka slično francuskom konjaku ili viskiju. Ipak, mnogo popularniji su kokteli sa rumom. Za koktele se koriste lagani rumovi koji se još nazivaju srebrnim ili belim rumovima.

• Cuba Libre je nastao oko 1900. a povodom oslobođenja Kube od španske kolonijalne vlasti
• Mai Tai, jedan od najpoznatijih koktela sa tamnim rumom
• Mohito, proslaviljen koktel sa belim rumom
• Piña colada, koktel koji predstavlja čitavu grupu kremastih i slatkih koktela

Tu su i topla pića, kao što su Grog (rum sa toplom vodom, šećerom i sokom limete) vekovima staro piće, ili Pharisee (rum sa jakom kafom, šećerom i šlagom).

Istorija ruma je usko povezana sa istorijom moreplovstva, naročito britanskog. Od 1655. britanskim mornarima je bilo dozvoljeno pola litre ruma dnevno umesto galona piva koje je bilo uobičajeno do tada. Ova količina alkohola je trebalo da ih zaštiti od bolesti. Od 1731. godine ova praksa je proširena na celu mornaricu, i zadržala se do modernih vremena – mornarica Novog Zelanda je prestala sa podelom ruma 1990 godine.

Piće se koristi i kao sastojak za pečenje i kuvanje. Posebno je popularan u slatkoj hrani: koristi se za dodavanje arome svim vrstama poslastica, a dobar je i za flambiranje.

Izvor: www.hrana-pice-price.com