Vinogradar i vinar iz Katalonije Migel Tores Maćasek upozorava da će klimatske promene u potpunosti uništiti vinogradarstvo kakvo danas poznajemo
Suše, višenedeljne kiše, oluje…klima širom sveta počinje da se sve brže menja, upozoravaju klimatolozi, a posledice po poljoprivredu već se osećaju, od Srbije u kojoj je ovogodišnji rod kukuruza gotovo uništen, a Francuska se oporavlja od saznanja da je imala najgoru godinu za vinogradarstvo od Drugog svetskog rata. Većina vinogradara i vinara se iz godine u godinu nosi sa posledicama klimatskih promena, a među njima ima i onih koji, kao jedan katalonski vinar, prave planove za vreme kada protiv sve lošijih klimatskih uslova više neće biti leka kada su u pitanju tradicionalne sorte vinove loze.
Migel Tores Maćasek je izdanak porodice koja već pet generacija održava vinograd Bodegas Torres u regionu Vilafranca del Penedes, oko sat vremena vožnje od Katalonije. Pre pet godina iznenadio je kolege i prijatelje kupovinom 195 hektara zemlje u Pirinejima, na nadmorskoj visini od 1.200 metara. Na tom tlu nije moguće saditi vinovu lozu, ali Tores Maćasek planira daleko unapred i uveren je da će za deceniju ili dve to biti sasvim realno.
– Sigurno nećemo u Pirinejima sutra uzgajiti pino noar, ali ga barem možemo posaditi – govori dalekovidi vinogradar i dodaje:
– Kada kažem ljudima da kupujemo golu zemlju, gledaju nas čudno. Ali za mene to ima smisla – objašnjava Tores Maćasek svoju poslovnu logiku po kojoj treba gledati decenijama unapred i u nju ukalkulisati sve efekte klimatskih promena, za koje veruje da će doneti vinogradarstvo u krajeve u kojima je ono do sada bilo nemoguće, i možda ga potpuno uništiti u nekim veoma poznatim vinskim oblastima.
Tores Maćasek se već dugo bavi eksperimentalnim vinogradarstvom. Od osamdesetih godina on traga za vinovom lozom koja je preživela filokseru. Decenijama kasnije, on može da se pohvali da je pronašao čak 46 starih sorti loze, od kojih su šest toliko drevne da 150 godina niko nije pravio vino od njih. Danas ovaj vinogradar ima još dalekosežniji plan: namera mu je da obnovi sortu koja je izuzetno otporna na sušu i veruje da se u njoj krije budućnost vinogradarstva u uslovima klimatskih promena.
Ove godine suša i oluje urotili su se u Francuskoj i doneli najmršaviju berbu u poslednjih 60 godina. Nedavno preminuli Deni Dibordje prošle godine je rekao da se ne seća godine koja je isuviše topla za uspešnu berbu u Bordou i Burgundiji. U izveštaju priređenom za Journal of Wine Economics Dibordje je sa 18 kolega, uključujući i dva člana porodice Tores, naveo da grožđe u Evropi pogađaju ranije berbe, nedostatak kiseline u plodu, kiše koje ima ili previše ili premalo, kao i prevelika vlažnost vazduha koja je u Nemačkoj stvorila uslove nalik tropskim. Sezona koja je usledila posle Dibordjeove smrti pokazala se neuporedivo lošijom od prošle, a Tores spada u vinogradare koji veruju da će biti još mnogo gore.
– Klimatske promene su najveća pretnja za vinsku industriju – naveo je Tores, koji namerava da se protiv njih bori pomoću šest sorti koje je nazvao Forcada, Garró, Gonfaus, Moneu, Pirene i Querol.
– Sortu Moneau sadiću što više mogu. To je sada eksperimentalna sorta, ali će u budućnosti biti od ogromnog značaja – rekao je Tores Maćasek o sorti koja daje vino sa ukusima borovnica i šljiva.
Maćasek je i pored svega optimista. On kaže da će se vinova loza saditi u blizini polarnog kruga.
– Zamislite samo: vino u Patagoniji! Vinogradarstvo će preživeti sve. Ključ je u traganju za žilavim, izdržljivim sortama – govori ambiciozni vinogradar i vinar.
Izvor: www.vinoifino.rs
