Za belo vino važi isti postupak pravljenja kao i za crno vino s tim što se u slučaju belog vina opna i semenka iz zrnevlja grožđa ne upotrebljavaju. Zbog toga je ukus belog vina ‘lakši’ i slađi od ukusa crnog. Crno vino svoj puni ukus ostvaruje tek nakon određenog vremenskog perioda jer sitnim delićima opni, semena i samog zrnevlja grožđa treba vremena da formiraju jedinstven ‘miks’, belom vinu takav vremenski period nije potreban.
U prvom broju E-zine-a smo Vam govorili o načinima na koje belo vino valja slagati sa hranom. Generalno pravilo glasi da se ‘lakša’, mlađa, stona vina služe na početku obroka, a ona ‘jača’ i dezertna kako obrok odmiče i privodi se kraju. Bela, dakle, pre crnih.
Bela vina se serviraju rashlađena do temperature od 8-10 stepeni Celzijusa. Ukoliko ‘na brzinu’ hladite vino, ne stavljajte ga u frižider (osim ako je to baš neophodno), već flašu položite u posudu sa ledom. Bela vina se najčešće služe u nešto većim, širokim čašama koje se pri vrhu skupljaju kako bi ‘zarobile’ aromu vina, ali ovo pravilo se ne mora strogo poštovati. Bitno je da čašu držite za stopu kako ne biste temperaturom svoje ruke menjali temperaturu vina. Budući da belim vinima ne treba dug vremenski period za razvitak punog ukusa, možete ih kupovati po potrebi.
