Iako je Belgija mala zemlja, svetski je poznata po svojim delikatestima, a Belgijanci su nadaleko poznati kao veliki hedonisti i sladokusci, i to do te mere da su među prvima u svetu poneli gastronomski epitet foodies (gurmani).
Belgijska gastronomija je nastala kroz snažne uticaje Rimljana, Vikinga, Francuza, Nemaca, španaca i Holanđana.
Krompir je prvi na listi omiljenih namirnica, a pečeni krompirići su jedno od glavnih nacionalnih jela i najpopularnija ulična hrana. Krompirići se služe u fišecima, sa obaveznim dodatkom sosa – u Belgiji je omiljen majonez, ali tu su svakako kečap, senf. Kvalitet krompira je veoma važan, kao i debljina, a sveži krompirići se obično prže dva puta.
Krompirići su sastavni deo još jednog nacionalnog jela – dagnji. Blizina Severnog mora uticala je na to da školjke u kombinaciji sa krompirom budu najpopularnije jelo u restoranima Brisela. Dagnje se uglavnom pripremaju u belom vinu sa dodatkom začinskog bilja, belog luka i povrća. Iako su dostupne na jelovnicima tokom cele godine, ovo je tradicionalno zimsko jelo – i smatra se da je pravilo da se školjke jedu u mesecima koji se završavaju na slovo “r”. Nekada hrana siromašnih, danas su pravi delikates i zaštitni znak zemlje. Belgijanci takođe uživaju i u jelima od mesa, naročito svinjetine, govedine, teletine, piletine i divljači.
Belgija je poznata po najvećoj proizvodnji piva u Evropi, pa je sasvim uobičajeno da već od ranog jutra vidite Belgijance svih godina kako lagano ispijaju čašu piva, a poslepodne je to masovna praksa. Brisel je ispunjen lokalima i radnjama koji u svojoj ponudi imaju na desetine i stotine različitih etiketa, a piva se služe u različitim čašama koje su sastavni deo ovog nezaobilaznog hedonističkog rituala. Zaboravite na klasičnu podelu na svetlo ili tamno pivo, u Belgiji se piva razlikuju po mnogo više kategorija. Tradicija ispijanja ogromnih količina piva seže daleko u prošlost kada je većina sela u Belgiji proizvodila svoje pivo. I danas u ovoj zemlji postoji oko 180 pivara, a u ponudi je više od 350 vrsta piva. U nekima od njih pivo se proizvodi po recepturama starim i nekoliko vekova. Svako pivo ima drugačiji ukus i nije ni nalik onom koje ste prethodno probali. Poznate vrste su „Lambic“ i „Trappist“, a najpopularnije je voćno pivo „Kriek“ koje se pravi od višanja.
Belgija je mesto za sve ljubitelje slatkiša, a posebno čokolade. Belgijska čokolada je među najkvalitetnijim u svetu, a proizvođači „Neuhaus“, „Leonidas“, „Godiva“ i „Wittamer“ su stekli svetsku slavu. U Briselu se nalaze čitave ulice ispunjene prodavnicama i radionicama u kojima se prave najfinija čokolada i čokoladne praline. Večina radionica ima i svoje kurseve na kojima turisti i zaljubljenici u čokoladu mogu da nauče osnove izrade i naprave svoja “čokoladna” remek dela.
Vafli su drugi simbol Belgije, zanosni miris ovog slatkog kolača se širi ulicama gradova širom zemlje, a svaki grad ima svoj recept za ovaj jednostavan kolač meke, penaste strukture i jedinstvenog ukusa. Za svetsku slavu vafla je zadužen Maurise Vermerh (Maurice Vermersch). Početkom šezdesetih godina prošlog veka, Maurise – Belgijanac rođen u Briselu, učestvovao je na svetskom sajmu u Njujorku gde je predstavio vafle pod imenom „Briselski vafli“ (Brussels Waffles). Amerikancima se kolač jako dopao, ali nisu znali na šta se odnosi ime Brisel – pošto nisu poznavali evropsku geografiju. Kako je bila veća verovatnoća da su za Belgiju čuli, Maurise je promenio ime u „Belgijski vafli“ (Belgian Waffles). Vafle su služili sa šlagom i jagodama i prodavali na ulici za jedan dolar. Ova kombinacija je i dalje najpopularnija, iako je naravno danas u ponudi desetine različitih ukusa i dodataka.
Izvor: www.hrana-pice-price.com
