Za staru evropsku kraljevinu Belgiju kažu da je prestonica stila i ukusa, a za Brisel, glavni grad kraljevine i nezvanični administrativni centar Evropske unije, da je ogledalo svega što ova zemlja može da ponudi.
Uz Brisel, najatraktivniji gradovi su Gent i Briž, prelepi gradić jajastog oblika čiji je centar na listi svetske baštine Uneska. Ova mala zemlja na severozapadu Evrope okružena je Francuskom, Holandijom i Nemačkom, a izlaz na Severno more je kroz istoriju presudno uticao na razvoj trgovine. U turističkim vodičima uz brojne istorijske podatke piše da je grad osnovan 979. godine, a da njegovo ime potiče od kovanice ‘Bruocsella’, što na staroholandskom jeziku znači ‘dom u močvari’.
Brisel, najlepše evropsko selo
Brisel s ponosom nosi titulu grada sa najlepšim zamkovima na svetu, poznat je i po srednjovekovnim flamanskim kućama, a svetsku prepoznatljivost su mu dali bronzana fontana Maneken pis i Atomijum, 103 metra visoka kristalna struktura izgrađena za Svetsku izložbu 1958. godine. Region Brisela podeljen je na 19 opština, a urbana sredina ima više od milion stanovnika koji govore francuskim, holandskim i nemačkim jezikom. Uz Flandriju i Valoniju, Brisel je jedan od tri savezna regiona u Belgiji. Grad kolokvijalno nazivaju i velikim evropskim selom jer u njemu danas žive predstavnici svih zemalja članica zajednice naroda. U preporukama iz bedekera ističe se više od 2.000 restorana, a u šoping-listama svuda istim redom stoje: čokolada, keramika, nakit i kristal.
Još žive srednjovekovni ukusi
Belgijanci su nadaleko poznati kao veliki hedonisti i sladokusci, pa su u novije vreme među prvima u svetu poneli gastronomski epitet foodies (gurmani). Na belgijsku kuhinju uticale su kuhinje Rimljana, Vikinga, Francuza, Nemaca, Španaca i Holanđana. Do srednjeg veka svi ovi uticaji su se stapali, pa je iz te mešavine i nastala belgijska gastronomija, koju na listi sto najboljih kuvara sveta danas predstavljaju dva šefa, Gert de Mangeler (Gert de Mangeleer) i Peter Gosens (Peter Goossens). I u savremenoj kuhinji ove zemlje oseća se uticaj srednjovekovnih začina. Najzastupljeniji su cimet, đumbir, biber, menta, šafran, lovor i muskatni oraščić, a mnogo se koriste bademi, suvo voće, senf i sirće. Od svežeg začinskog bilja najviše se koriste slatkasta krbuljica, gorkasti estragon, timijan, kadulja, peršun i vlašac. Upotreba ovih začina izdvaja slatko-kiselo i slatko-slano kao dominantne ukuse ove kuhinje.
Namirnice
Krompir je prvi na listi omiljenih namirnica, a pečeni krompirići su jedno od glavnih nacionalnih jela. Blizina Severnog mora uticala je na sadržaj svakog ovdašnjeg lonca u kom se često krčkaju školjke, ali Belgijanci uživaju i u jelima od mesa, naročito svinjetine, govedine, teletine, piletine i divljači. Za kuvanje dosta koriste maslac i pavlaku, što Francuzi pripisuju svom uticaju. Čuvene su i osvežavajuće obrok-salate, poput tople salate liégeoise, koja se priprema od boranije, krompira i komadića slanine. U celom svetu je poznata endivija koju Belgijanci poslužuju sirovu, dinstanu ili zapečenu s pavlakom. Poznati specijaliteti su ardenska šunka i istoimene kobasice, koje se prave od mešavine dimljenog telećeg i svinjskog mesa.
Pivo – belgijsko vino
Belgija je poznata po najvećoj proizvodnji piva u Evropi, pa ne čudi što prosečan Belgijanac dan započinje i završava čašom piva, a često ga koriste i za kuvanje. Tradicija ispijanja ogromnih količina piva seže daleko u prošlost kada je većina sela u Belgiji proizvodila svoje pivo. I danas u ovoj zemlji postoji oko 180 pivara, a u ponudi je više od 350 vrsta piva. U nekima od njih pivo se proizvodi po recepturama starim i nekoliko vekova. Svako pivo ima drugačiji ukus i nije ni nalik onom koje ste prethodno probali. Poznate vrste su ‘Lambic’ i ‘Trappist’, a najpopularnije je voćno pivo ‘Kriek’ koje se pravi od višanja.
Čokolade i vafli, slatki simboli
Belgijanci su veliki poštovaoci slatkog ukusa. Njihova čokolada je među najkvalitetnijim u svetu, a imena ‘Neuhaus’, ‘Leonidas’, ‘Godiva’ i ‘Wittamer’ poznata su svakom zaljubljeniku u božanski ukus čokolade. Nadaleko su poznate čokoladne praline koje se prave sa dodacima cimeta, mlečnog krema, badema, marcipana, lešnika, oraha, pistaća, kafe, kokosa… Tajna dobrih ukusa belgijskih čokolada leži u pravim merama i izboru sastojaka od kojih se prave.
Popularnost čokolade mnogima je razlog što su u ovoj zemlji poslastičarstvo prepustili francuskim specijalitetima od lisnatog testa i kremova. Kažu, ukus belgijske čokolade ne može da nadmaši nijedan kolač. Osim, možda, u celom svetu poznati belgijski vafli. Kao i kada se radi o pivu, u ovoj zemlji skoro svaki grad ima svoj recept za ovaj jednostavan kolač meke, penaste strukture i jedinstvenog ukusa.
Belgijski jelovnici
Ako u restoranu poručite bilo koje od ovih jela, znaćete da ste probali prave ukuse belgijske kuhinje.
– Moules-frites/Mossele-friet – jelo od školjki i pomfrita
– Konijn in geuze/Lapin a la gueuze – zec u sosu od geuze piva
– Stoemp – pire krompir sa raznovrsnim povrćem i kobasicom
– Vlaamse stoofkarbonaden – flamanski goveđi paprikaš
– Paling in ’t groen/Anguilles au vert – jegulja u zelenom sosu od bilja
– Pensen/Boudins – kobasica u prezlama sa sosom od jabuka
– Vafli – najpopularniji su briselski i oni iz Liježa
Izvor: hrana-pice-price.com