Bečki valcer – da se prefinjeno zavrtite

Prefinjenost, elegancija, sjaj su ono sto ide uz bečki valcer

Muzika koju obično vezujemo uz novogodišnje praznike je valcer. Pre svega zbog novogodišnjeg koncerta u Beču 1. januara u podne svake godine. Na lepom plavom Dunavu, Bečka krv, Priče iz bečke šume su valceri koji su nam svima dobro poznati i uvek uživamo da ih iznova slušamo. O bečkom koncertu i bečkim valcerima sam već pisala prošle godine istom prilikom u tekstu Valcer „Na lepom plavom Dunavu“ i Bečki novogodišnji koncert – Najlepše numere sa repertoara Wonder strings kvarteta.

Ove godine sam htela da vam predstavim nešto drugo. Slaže se uz praznike ali je ležernijeg karaktera. Ali, prvo nešto o samom valceru.

Valcer je igra u tročetvrtinskom taktu sa jakim akcentom na prvoj dobi. Sama reč valcer potiče od nemačkog walzen sto znaci kotrljati, okretati, kliziti. Izvori valcera su u plesovima austrijskih seljaka. Nastao je u alpskim regijama Austrije i u bečkim četrvrtima jos u 17. veku. U 18. veku masovno je prihvaćen od strane austrijskog plemstva. U početku je bio moralno kritikovan zbog prisnog dodira i brzih okreta. Danas je valcer ljupka i elegantna igra, sa mnoštvom okreta, a igrači klize po podijumu graciozno, bez ikakvog napora.

U 19. i 20. veku on je doživljavao svoje transformacije što u načinu igranja, što u muzici. U suštini je ostao isti, ali u svakoj zemlji je dobijao ponešto od tog podneblja.

Prefinjenost, elegancija, sjaj su ono sto ide uz bečki valcer. A romansa, strast, ljubav, seta, melanholija je ono što možemo naći u meksičkom, peruanskom, italijanskom, rumunskom valceru.

Izvor: bastabalkana.com