AAH! Blog

blond 1866951 640

30 knjiga koje morate pročitati pre tridesete

Za sve ljubitelje spiskova spremili smo jedan poduži. Naš izbor od trideset naslova koje biste tebali da pročitate pre tridesetog rođendana čeka vas niže, ali se svakako nadamo da ga nećete shvatiti preozbiljno – sve ove knjige preporučujemo svakome, u bilo kom životnom dobu!

 

blond 1866951 640

 

Ekipa Mosta preporučuje vam trideset naslova izabranih na osnovu književnog kvaliteta, tema koje obrađuju i emocija koje pobuđuju. Primetićete da većina izabranih naslova spada u „književne klasike“, a nije slučajno što se vanvremenska dela baš tako nazivaju – ona nose univerzalne poruke koje važe u svakom vremenu, a na većini njih počiva i čitava savremena književnost.

To su knjige koje su hrabre, pomeraju granice, ne boje se ničega i spremne su da glasno viču o problemima.

U svakom slučaju, nadamo se da će vam ovaj spisak poslužiti kao inspiracija za jesenje čitanje, a u komentarima nam slobodno pišite koje bi bile vaše preporuke za 30 knjiga pre tridesete.

Pa da počnemo…

1. Demijan, Herman Hese

Hesea smo stavili na prvo mesto, jer smatramo da je on pisac čije romane bi trebalo čitati već u veoma mladom uzrastu. Demijan je, kao i Sidarta, zapravo bildungsroman, odnosno roman o razvoju mlade ličnosti, koji prate specifične zgode i nezgode, spoljne i psihološke, kroz koje prolaze mladi ljudi i izazove sa kojima se suočavaju.

2. Bele noći, Dostojevski

Nepotrebno je napomenuti da Dostojevski važi za jednog od najvećih poznavalaca ljudske duše. A ko onda može bolje i lepše da opiše ljudsku dobrotu, nesebičnost, moralnu čistotu, jake i iskrene emocije od njega. Bele noći, šezdesetak stranica duga novela, savršen je uvod u čitanje ovog velikog ruskog pisca.

3. Džejn Ejr, Šarlot Bronte

Džejn Ejr jedna je od najuticajnijih književnih heroina svih vremena. Ona je jaka, nesalomiva žena, jača od svih nedaća koje su joj se dešavale od najranijeg detinjstva. Knjiga za sve one koje zanima kako je to izgledalo biti feministkinja (pre nego što je feminizam uopšte bio u modi) u krutom viktorijanskom društvu.

4. Ubiti pticu rugalicu, Harper Li

Do 2015. godine, Ubiti pticu rugalicu bio je jedini roman koji je spisateljica Harper Li objavila u svom životu.  Roman je zapažen po svojoj toplini i blagom humoru, iako su u njegovom fokusu ozbiljne teme poput zlostavljanja, rasne i klasne segregacije…
Malo je reći da je ova knjiga za sva vremena, i da je svako apsolutno mora pročitati.

5. Majstor i Margarita, Mihail Bulgakov

Osim što je ovaj roman izuzetno teško klasifikovati, jer je u isto vreme i parabola, i satira, i roman ideje, i roman tajne, i roman moderne fantastike, i roman demonizma, takođe je teško i opisati ga u par reči. Možda je najbolje reći da je ovo jedan roman koji menja život, tvoj, vaš, naš, ljudski. Pomera granice, preispituje i postavlja pitanja kojih se bojimo, i da pomislimo, a kamoli naglas izgovorimo.

6. Mansarda, Danilo Kiš

Ovo je prvi roman Danila Kiša, koji nas uvodi u kišovsku poetiku, bez koje domaća književnost nikad ne bi bila ovakva kakva jeste danas. Ova knjiga predstavlja izlet u turbulencije mladosti, sažetak „gorućih“ pitanja koja mladalačka dob stavlja pred još nesazrelog čoveka.

Kiša mora da čita svako, a ovo je savršena knjiga za početi.

7. Stranac, Alber Kami

Ovaj roman je napisan 1941. u Alžiru, i pre nego što je objavljen, morao je da prođe cenzuru. Od tada, milioni ljudi podigli su ovu knjigu da je pročitaju i sa sigurnošću tvrdimo da se niko nije razočarao.

Ako i vi spadate među one koji odbijaju da se po svaku cenu uklapaju u društvene norme, lako ćete se povezati sa glavnim likom – Mersoom. U svakom slučaju, Stranac je knjiga koja će vas zasigurno naterati da preispitati sve u šta verujete.

8. Sto godina samoće, Gabrijel Garsija Markes

Koji pre razlog za čitanje ovog klasika navesti? Da li to što je upravo Markes pisac koji je u književnost uveo žanr „magijski realizam“, da li to što se ovaj roman smatra za „Don Kihota južne hemisfere“ ili jednostavno to što kada završite sa čitanjem nećete moći da se otmete utisku da su svi opisani likovi živi i da se sve zaista dogodilo?

Roman Sto godina samoće nam jasno govori – istorija se ne zaboravlja! Jer, ako zaboravimo istoriju, zaboravljamo i ko smo mi.

9. Komunistički manifest, Karl Marks i Fridrih Engels

Manifest Komunističke partije, poznat i pod imenom Komunistički manifest, prvi put je objavljen 21. februara 1848. Čitajte ga i danas i saznajte zašto važi za jedno od najuticajnijih svetskih političkih dela, ikada napisanih. Takođe, saznajte koje to ideje u borbi protiv klasne podele koriste i današnji radnici i aktivisti.

10. Crveni petao leti prema nebu, Miodrag Bulatović

Kada se govori o domaćim klasicima, uvek se spomenu Crnjanski, Andrić, Kiš, Pavić…ali, retko Miodrag Bulatović. Iako je upravo on bez sumnje jedan od najznačajnijih pisaca srpske moderne književnosti.

Koliko je Bulatović cenjen kao pisac govori i podatak da su mu književna dela prevedena na tridesetak stranih jezika. Crveni petao štampan je u Japanu u 50.000 primeraka, u Južnoafričkoj Republici doživeo je tri izdanja, a u Istanbulu je bio 6 nedelja na prvom mestu najčitanijih stranih knjiga!

U godini kada je roman Crveni petao leti prema nebu objavljen, žiri NIN-ove nagrade odlučio je da se nagrada ne dodeli nikome, a zašto – ostavićemo vam da sami zaključite nakon čitanja.

11. Pripovetke, A. P. Čehov

Čehov je do danas ostao nedostižni majstor kratke prozne forme, uvek svež i nov, čitak i prepoznatljiv, pisac čije će vas priče potpuno izmestiti iz težišta i koga ćete na kraju čitanja poželeti da pitate: „Čoveče, kako ovo radiš?“

12. Na Drini ćuprija, Ivo Andrić

O Andriću i njegovom najpoznatijem romanu zaista nema mnogo čega novog da se kaže. Na Drini ćuprija je knjiga koju je svako od nas u obavezi da pročita barem jednom u životu i zato je stavljamo i na naš spisak.

13. Čekajući Godoa, Samjuel Beket

Nepoznati identitet tajanstvenog Godoa kojeg Vladimir i Estragon tako uporno očekuju, tema nesigurnog i neodređenog čekanja, nedorečenost u smislu da sam pisac unutar svog komada ne pruža ključ za njegovo tumačenje, otvoreni kraj, sugestivnost arhetipskih slika koje ovo delo priziva, doprineli su tome da Čekajući Godoa postane jedno od najviše tumačenih književnih dela u 20. veku.

Ova drama apsurda esencijalno je štivo za čitanje pre 30te, jer će vam pomoći da shvatite da čitav život stane u razgovor ispod drveta i da je na kraju krajeva to i njegova suština.

14. Snovi, Ivan Nastović

Jezik književnosti vrlo često je jezik simbola i metafora. A koji je bolji način za upoznavanje jezika simbola od naših snova koji nam se obraćaju upravo na ovaj način – simbolima!

Profesor Ivan Nastović jedan je od retkih stručnjaka sa ovih prostora koji je posvetio čitav život izučavajući dubinsku psihologiju. Dugo je vodio grupe za tumačenje snova, a posebnu pažnju je posvećivao izučavanju nesvesnih sadržaja naših velikana književnosti i nauke: Ive Andrića, Isidore Sekulić, Nikole Tesle, Crnjanskog…

15. Sa pašnjaka do naučenjaka, Mihajlo Pupin

Malo je poznato da prvi Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu nije bio ni novinar ni pisac, već naš čuveni naučnik Mihajlo Pupin i to za svoju autobiografiju Sa pašnjaka do naučenjaka. Čovek koji je oduvek s ponosom isticao odakle je i čijim je zalaganjem na Mirovnoj konferenciji u Parizu Kraljevina SHS dobila znatna teritorijalna proširenja u svojoj autobiografiji piše kako se snalazio po tuđem svetu, kako je u Pragu, gde se školovao, voleo da podeli megdan sa drugim momcima, pa su mu profesori pretili da će ga vratiti nazad, ali i kako su mu taktike koje je kao pastir u Banatu koristio protiv lopova kasnije pomogle da dođe do revolucionarnih otkrića.

16. Pisma mladom pesniku, Rajner Marija Rilke

U ovim pismima, koje je Rilke zaista uputio jednom mladom pesniku, možda ćemo pronaći najbolja uputstva za to kako živeti i voleti.

Rilke kaže: „I voleti je dobro: jer ljubav je teška. Voleti kao čovek čoveka: to je možda najteže što nam je zadato, ono krajnje, poslednje iskušenje i ispit, rad za koji je sve drugo delanje samo priprema. Zato mladi ljudi, koji su u svemu početnici, još ne umeju voleti: oni to moraju da nauče. Celim bićem, svim silama, usredsređeni oko svog samotnog, uznemirenog srca čiji udarci streme uvis, moraju naučiti da vole. Doba učenja, međutim, uvek je dug, izdvojen razmak vremena, i tako je voleti zadugo i do poodmaklih dana u životu: osamljenost, pojačana i produbljena samoća za onog ko voli.“

17. Ne daj mi nikada da odem, Kazuo Išiguro

Ne daj mi nikada da odem je u osnovi naučno-fantastičan roman, mada će čitaocu to postati jasno tek posle stotinak i više strana, kada se utisak o tome da je svet o kojem Išigurova junakinja, Kejt, pripoveda nekako drugačiji i blago, tek toliko da zagolica znatiželju i održi pažnju, začudan, misteriozan, halucinantan.

Pripovest prati odrastanje i dalju sudbinu dvaju ženskih i jednog muškog lika – same Kejt, Rut i Tomi – te se, dakle, služi i slikom ljubavnog trougla, čiju stereotipnost Išiguro uspeva da prevaziđe, iznenađujući čitaoca tamo gde je iznenađenje najneočekivanije.

18. Ana Karenjina, L.N. Tolstoj

Ko je nije čitao, nije ni živeo.

19. Sluškinjina priča, Margaret Atvud

Bela kapa širokog oboda i crveni ogrtač su postali simbol iste stvari: opresije žena. Roman iz 1985. godine autorke Margaret Atvud nam je urezao ovu sliku u dušu opisom distopijskog društva u bliskoj budućnosti u kom su žene primorane na reproduktivno ropstvo kako bi nosile decu elitnih članova zajednice – a njihove pokornost i poniznost naglašene su upravo tom uniformom.

Autorka je koncipirala roman kao „spekulativnu fikciju“, delo u kome se zamišljena budućnost odvija bez prisustva naprednih tehnologija u odnosu na sadašnjost. Drugim rečima, kako sama autorka kaže: „Naučna fantastika je puna čudovišta i svemirskih letelica; spekulativna fikcija bi se zaista mogla dogoditi.“

20. 1984, Džordž Orvel

Roman 1984 je postao ne samo najpoznatiji Orvelov roman, nego jedno od klasičnih dela distopije i jedan od najuticajnijih romana XX veka. Čitajte ga da biste bolje razumeli sadašnjost.

21. Hari Poter, Dž.K. Rouling

Tri puta u životu je treba čitati. Kao mali, kad tek učiš da pišeš. Kao čovek koji postaje i traži se. I kao roditelj, kad se sve kockice sklope.

22. Gordost i predrasude, Džejn Ostin

Napisan početkom  XIX veka, roman Gordost i predrasuda  Džejn Ostin napunio je 216 godina. Roman se zasniva na odluci gospođe Benet da bogato uda svojih pet kćeri, među kojima je i Elizabeta, oštroumna mlada dama koja svojim slobodnim duhom i izjavama najavljuje duh nekog novog vremena. S obzirom na to da se na obližnje imanje doselio imućni mladi gospodin Bingl, koga prati i njegov prijatelj gospodin Darsi, utrkivanje i nadmetanje ko će uspeti da privuče čiju pažnju može da počne…Ljubavne ponude, pisma, odbijanja veridbi, venčanja, balovi, raskošni saloni devetnaestog veka prenose čitaoca u neko nama pomalo strano doba i atmosferu.

23.  Farejnhajt 451, Rej Bredberi

Zamislite da živite u svetu u kome je čitanje apsolutno zabranjeno i u kome je potpuno normalna stvar da se knjige spaljuju. Kako preživeti u svetu koji potire slobodnu volju i radoznalost? Saznajte u ovoj genijalnoj knjizi!

24. Lovac u žitu, Dž. D. Selindžer

Holden Kolfild je junak i našeg doba, ne samo romana Lovac u žitu. Ne samo zato što ono nije mnogo drugačije od njegovog (mlade ljude uvek muče problemi mladih ljudi), nego i zato što bi svima trebalo ponoviti par zdravorazumskih misli tog šesnaestogodišnjaka kome nije bilo najudobnije u svetu koji ga je okruživao.

A najviše je prezirao baš to naše foliranje, nikada izraženije.

Dosta mi je od ega, ega i ega. Svog, i svačijeg drugog. Dosta mi je od toga što svi žele negde da stignu, urade nešto drugačije ili budu interesantni. To je odvratno.

i

„Muka mi je od toga što nemam hrabrosti da budem apsolutni niko.“

i

„Ono sto zaista može da me nokautira je knjiga nad kojom, kada je pročitate, poželite da autor te knjige bude vaš bliski prijatelj i da ga možete pozvati telefonom kad god vam to padne napamet. To se, međutim, ne događa naročito često.“

25. Gospodar muva, Vilijam Golding

Jedna od najvažnijih ideja ovog romana jeste ta da zlo leži u svakome od nas – bez razlike. A ovaj zaključak je utoliko strašnije prihvatiti kada imate u vidu da su glavni likovi – deca.

„Maybe there is a beast… maybe it’s only us.”

26. Seobe, Miloš Crnjanski

Seobe pričaju o sudbinama srpskog oficira Vuka Isakoviča, njegove žene i njegovog puka tokom vojnog pohoda 1744. godine. Porodični roman tri lika i nacionalni roman o Srbima u Habzburškoj monarhiji u vreme Marije Terezije, ispričan poetskim jezikom bez premca u srpskoj prozi, razgranao se u povest o opštoj tragediji nepripadanja, o lutanju, potrazi za smislom i snovima o utočištu.

27.  Slika Dorijana Greja, Oskar Vajld

Sudbina mladog Dorijana Greja, ispisana rukom pisca Oskara Vajlda 1890. godine, i danas se smatra jednim od najvećih umetničkih dela u istoriji svetske književnosti. Mladost i lepota, kao tradicionalni motivi u književnim delima, prikazani su u ovom romanu na veoma teatralan način, a koliko su teme vrednovanja površnog estetskog doživljaja aktuelne u današnjem svetu socijalnih mreža – ostavljamo vam da zaključite…

28. Luča Mikrokozma, Petar Petrović Njegoš

Luča mikrokozma je je najveće poetsko-religiozno delo u srpskoj literaturi filozofske misli. Napisano je za vreme velikog posta. Ako Dantea u „Božanstvenoj komediji” do raja vodi Vergilije u snoviđenju vasionskom, vladiku Njegoša do božjeg prestola vodi arhangel Gavrilo. Na tom putu dešava se sukob Satanine i anđeoske vojske koju predvodi arhangel Mihailo.

29. Derviš i smrt, Meša Selimović

Srpska književna scena može se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih čije stvaralaštvo dotiče čitaoca kao Selimovićevo – toplina i neposrednost njegovih junaka i čistota osećanja koja izviru sa stranica ovih dela, ispričanih takvom jednostavnošću kakvu samo vrhunski majstor može da postigne, diraju pravo u dušu i zauvek tu ostaju.

Vlast je vlast, a vlast kvari čovjeka. Čojvek dođe na vlast i želi da promjeni svijet, a promeni samog sebe. Svijet ostane isti, a valjalo bi bi ga iz korjijena izmeniti.

30. Komo, Srđan Valjarević

Je l’ znate one talentovane crtače koji ugljenim štapićima u nekoliko poteza savršeno skiciraju nečiji portret ili pejzaž? E, Valjarević je takav crtač u književnosti.

Toliko od nas ovoga puta.

 

Izvor: knjizaramost.wordpress.com

Shopping Basket